Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ово је не век, већ миленијум Азије

На Западу многи мисле да је живот само забава, док људи на Истоку много и тешко раде да би клатно историје вратили на свој континент, оцењује Ђовани Никотера, истраживач Института за азијске студије
Ђовани Никотера (Фото Ј. Стевановић)

Као дипломата УН провео је у Кини седам година, које су на њему оставиле неизбрисив траг, па верује да би и други на Западу морали да почну да обраћају пажњу на Азију јер се, како примећује, тамо доносе одлуке које се тичу свих нас.

Иако се вратио у Европу, Ђовани Никотера и даље је посвећен изучавању Истока, између осталог и као истраживач београдског Института за азијске студије чији је оснивач и руководилац проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука. На овом факултету недавно је представљен и нови број часописа поменутог института „Азијске свеске” у којима су аутори, међу којима и Никотера, пробали да читаоцима приближе политичку, економску и друштвену ситуацију региона. Како Никотера објашњава у разговору за „Политику”, западњаци не прате помно дешавања у Азији јер мисле да све најбоље знају, док су у стварности све мање конкуренти, а њихови послови се селе у Кину, Вијетнам, Бангладеш...

– Клатно историје, које се триста година налазило у Европи и Америци, померило се ка Азији. То је сасвим нормално јер се оно тамо и налазило пре наше индустријске револуције, и то знатно дуже него код нас. Три четвртине светског БДП-а пре 18. века налазило се на том континенту, истиче наш саговорник.

Он додаје да је Азија свесна своје славне прошлости и да жели да се врати тамо где је била.

– Њени грађани вредно и тешко раде на том циљу, док ми на Западу упадамо у декаденцију. Ако се на Западу и даље не буду доносиле стратешке одлуке зарад краткорочних политичких консензуса и одржавања на власти, ако државе и даље буду превише оптерећивале привреду и занемаривале улагање у школе, универзитете и науку, ово неће бити век већ – миленијум Азије!

Јер, пита се Никотера, ако се за 21. столеће каже да је столеће Азије, зашто би се клатно историје после тога поново вратило на Запад ако његови становници не показују нимало интересовања да такав тренд промене?

– Благостање је на неки начин корумпирало нашу децу која живе исувише лагодно и мисле да је живот само забава. Али, не можете ви стално да се забављате док три четвртине човечанства живи у сиромаштву. Нешто ће се десити: рат, епидемија или ће угрожени део света нешто предузети да то више не буде тако. То се управо и догодило, мењајући и наш живот на Западу. На северу Италије праве мајице за десет евра по комаду, а у Азији за 50 центи. Наша радна места су пресељена у Бангладеш, Пакистан, Кину, одакле се више никад неће вратити јер тамошњи радници раде дупле смене за вишеструко мање плате.

Али, нису ли се Европљани изборили за извесна радничка права? Смеју ли се тако велика цивилизацијска достигнућа погазити зато што је стигла конкуренција из дела света који не познаје сличну заштиту радника? Наш саговорник објашњава да та права никако не смеју да буду напуштена, да здравствено и социјално осигурање свакако треба да остане, али да неке ствари ипак морају да се промене. Као пример наводи да Французи раде 33 сата недељно, да се у појединим земљама дели и 14. плата, као и да се у јавном сектору у његовој земљи, Италији, радно место преноси са оца на сина и тако даље. Владе попут италијанске исувише оптерећују послодавце који на хиљаду евра плате коју исплаћују радницима издвајају још 800 евра за државу, подвлачи Никотера и додаје:

– У Пекингу не можете добити веома важну функцију ако пре тога нисте 20 година радили озбиљан посао за земљу. А у мојој земљи можете да постанете министар и да вам је то прво радно место у животу.

Због изузетног економског раста Истока, амерички председник Барак Обама је пре осам година истакао да ће Азија бити у фокусу његове спољне политике. Његов наследник Доналд Трамп је најавио могућност повлачења америчких трупа из Јапана и Јужне Кореје као и друге изолационистичке потезе. Могуће је, сматра наш саговорник, да се и то деси, али је свет исувише повезан да би се свака земља понашала као острво за себе. Америка ће вероватно остати присутна у Азији јер је Токио, Сеул па чак и Манила „практично моле да остане у том делу свету”.

– Американци и сами виде да је Блиски исток, којем су посветили толико времена и енергије, у хаосу, и да је њихова будућност у водама Пацифика. Верујем да ће наставити да гледају у том правцу.

Истовремено, Кина је ојачала и стекла самопоуздање, између осталог и због тога што се 2008, како оцењује наш саговорник, показало да је њена економска политика била исправна за разлику од онога што су проповедали економски стручњаци са Запада. Дуго се држала по страни, свесна своје слабости, али када је ојачала, постала је далеко амбициознија и ушла у територијални конфликт у Јужном кинеском мору са суседима који су уједно и амерички партнери. Да ли онда све то значи да је Азија и место следећег великог сукоба?

Могуће је, наравно, да Азија постане следеће поприште сукоба. Већ данас видимо да је ситуација далеко опаснија него што је била пре само пет година, закључује Никотера.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.