Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Индијска шок-терапија за корупцију

Монетарни хаос у земљи после одлуке владе да новчанице од 500 и 1.000 рупија преко ноћи прогласи неважећим
Огромни су редови испред банака широм земље (Фото Ројтерс)

Поставши после изборног тријумфа у мају 2014. премијер Индије, Нарендра Моди је најавио многе реформе, а ових дана управо спроводи једну која је Индијце баш заболела.

Његова влада је 8. новембра, без најаве или наговештаја, саопштила да тог дана у поноћ престају да важе новчанице од 500 и 1.000 рупија (које у укупним новчаним трансакцијама учествују са 86 одсто).

Оне до краја децембра могу да се у банкама замене за нове банкноте од 500 и 2.000 рупија, али само до износа од 4.500 рупија (око 7.500 динара), или да се депонују на рачун, с тим што за сваки депозит већи од 250.000 рупија (420.000 динара или око 3.400 евра) мора да се доказује порекло новца и, у случају да је неопорезован, оно што је закинуто држави плати, уз прилично драконску казну приде.

Они Индијци који у међувремену прибаве личне карте (досад нису биле обавезне), моћи ће своје залихе готовине да депонују до краја марта идуће године.

Овај потез образложен је борбом против корупције, сиве економије и тероризма. Медији га описују као економски еквивалент доктрине „шокирај и запањи”, а највидљивији резултат досад је – својеврсни монетарни хаос.

Одлука премијера Модија поделила је економисте: једни је оспоравају, али чак и они који је подржавају (за коментатора британског Би-Би-Сија ово је изузетно „храбра политика”), сматрају да је лоше припремљена и да се још горе реализује.

Да је реч о заиста шокантном потезу, очигледно је већ и због чињенице да се чак 90 одсто свих трансакција у Индији обавља у готовини. У прве три недеље спровођења ове демонетизације, редови испред банака су свакодневни призор, уз испражњене банкомате, велико гунђање, засад само спорадичне протесте – и општу неликвидност, која је погодила и у ово доба године многобројне стране туристе.

Нико не оспорава Модијеве добре намере, али се у овом моменту више указује на штету коју његов потез производи или ће тек донети.

Засад су највише погођени обични људи, ситни трговци, таксисти, возачи рикши, домаћице које су правиле кућне „црне фондове”, породице које су мукотрпно сакупљени мираз чувале у „сламарицама”.

Индијска штампа пише и о личним драмама: сачињен је јединствени досије од 55 самоубистава очајника којима је демонетизација срушила све животне планове и смртних случајева у редовима за замену повучених новчаница за нове.

Што се тиче оних које би ово требало највише да удари, они ће, како оцењују тамошњи аналитичари, претрпети неке губитке, али њихови „црни фондови” су углавном у сребру, злату и некретнинама.

Оно што производи већу бригу јесу страховања да ће овај радикални порез успорити у овом моменту захукталу индијску економију, чији је темпо у последње две године бржи од кинеског. „Голдман Сакс” је тако 23. новембра ревидирао своју процену индијског раста за текућу фискалну годину са 7,6 одсто на 6,8, што у апсолутним бројкама, с обзиром на то да је индијски БДП 1,5 билиона (хиљада милијарди) долара, није мало. Неки проценитељи помињу да би укупни губитак могао да буде и два одсто БДП-а.

Очекује се и драстичан пад луксузне потрошње, углавном финансиране новцем стеченим мимо легалних токова, као што су спектакуларне свадбе у вишим слојевима друштва (чија је сезона управо почела), које свестрано ангажују цео сервисни сектор економије. Правило је једноставно: кад они који имају троше мање, смањују се и приходи оних који живе од те потрошње.

Нема, међутим, сумње да је Индија принуђена да нешто учини и уведе ред у свој запуштени фискални систем, у којем порез плаћа само један одсто становника.

Према процени Светске банке, индијска сива економија у укупним економским токовима учествује са око 20 одсто, док је однос прикупљеног пореза према БДП само 11 одсто (према 14 одсто у Бразилу, 26 одсто у Јужној Африци и око 35 одсто у Данској).

Што се тиче корупције, на најновијој ранг-листи Транспаренси интернешнела, она је на 76. месту од 175 земаља (Србија је на 71). Индијска корупција није толико у ешалонима власти, колико у свакодневици: ситно подмићивање се тамо традиционално сматра неопходним подмазивачем велике бирократске машинерије.

Свакодневица је у сваком случају поремећена, јер демонетизација није од оне врсте чуда која трају три дана. У овом случају реч је о месецима, па можда и годинама Премијер Моди бацио је коцку у ризичној политичкој игри у којој може много да добије, али још више да изгуби.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.