Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србију стиже још 1,4 милиона евра за науку

За проучавања кваркова, др Магдалена Ђорђевић и њен тим са Института за физику у Београду добили су новчану подршку Европског истраживачког савета, из чијих фондова се искључиво финансирају истраживања која могу да промене ток светске науке. – Највећа сума коју је неки истраживач у области природних наука са Западног Балкана икада добио од Европе, биће искоришћена и да се ангажују и у Србији задрже млади научници
Др Магдалена Ђорђевић (Фото Центар за промоцију науке)

Из Брисела добра вест за науку у Србији – др Магдалена Ђорђевић са Института за физику у Београду освојила је престижни европски грант у вредности од 1.356.000 евра за истраживања кварк-глуонске плазме Ово је други грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ) који стиже у Србију, након два милиона евра одобрених пре тачно две године за пројекат др Софије Стефановић и њеног тима из Лабораторије за биоархеологију, Филозофског факултета у Београду, који се бави порођајима, мајкама и бебама у праисторији.

Покренут још 2007, Европски истраживачки савет, који постоји од 2007. и располаже буџетом од 13 милијарди евра, представља „језгро” у оквирном научном програму Хоризонт 2020, које је намењено само за најбоље од најбољих, односно за оне идеје које потенцијално могу да промене ток светске науке. 

– На свету су ретке области у којима је конкуренција тако снажна. Државе се у науци мере и по томе колико су ЕРЦ грантова добиле, а ретки добитници из невеликих држава као што је и Србија представљају праве хероје међу савременим истраживачима. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука и икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје – објашњавају у Центру за промоцију науке, који је и објавио вест о успеху наше научнице.

Др Магдалена Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду, након чега је отишла у Америку и докторирала на Колумбија Универзитету у Њујорку. Истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Упркос бројним признањима и успешној каријери у САД, одазвала се на позив Института за физику и пре шест година се вратила у Србију, заједно са супругом који је такође успешан физичар, али у области биофизике.

– Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1.356.000 евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тог новца ће бити искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би вероватно отишли из земље. Да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала. Волела бих да овај пример буде показатељ нашој влади да овдашња наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати – каже др Ђорђевић, додајући да то нажалост тренутно није случај.

Са својим тимом, наша научница проучава ново стање материје – кварк-глуонску плазму, чије је постојање доказано тек пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве. Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима, да су у њој кваркови слободни, а природно је постојала само у раној фази развоја Универзума.

– Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгра се састоје од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама – објашњава др Ђорђевић.

У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи и невероватних 5 трилиона Келвина, која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца. 

Значај овог истраживања тешко је описати. „Космолози не могу да разумеју нека од темељних питања, као што су особине раног универзума, ако се пре тога не истражи природа кварк-глуонске плазме” каже др Ђорђевић, задовољна јер се њени модели необично добро слажу са експерименталним подацима из два различита акцелератора. 

Своје истраживање ће наставити на Институту за физику, за који тврди да је „најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава један одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије”. Тим који ће радити на овом пројекту биће састављен од старијих и млађих истраживача, докторанада и три инострана сарадника. 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.