Среда, 29.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кога парламент предлаже за судије Уставног суда

Међу њима су Весна Илић Прелић, Катарина Манојловић Андрић, Татјана Бабић, Драгана Коларић, Душан Игњатовић, Љиљана Благојевић и Томаш Корхец
Уставни суд (Фото Р. Крстинић)

Иако још званично није прослеђена председнику Томиславу Николићу, листа кандидата за судије Уставног суда, коју би требало да састави републички парламент, написана је, незванично сазнаје „Политика“. Међу кандидатима које предлаже Народна скупштина, незванично сазнајемо, налазе се правници из више државних институција, па чак и досадашња председница Уставног суда.

Осим председнице Весне Илић Прелић, мандат би могао да буде продужен и судији Катарини Манојловић Андрић, а у зграду у Булевару краља Александра могли би да се „уселе“ садашња директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, председница одбора ове агенције Драгана Коларић, адвокат Душан Игњатовић, београдска правобранитељка Љиљана Благојевић, бивши председник Мађарског националног већа Томаш Корхец...

Подсетимо, средином овог месеца од укупно 15 судија Уставног суда, девет је оних којима истиче мандат на који су бирани 2007. године.

Мандат истиче судијама Предрагу Ћетковићу, Оливери Вучић, Драгиши Слијепчевићу, Драгану Стојановићу, Марији Драшкић, Катарини Манојловић Андрић, Боси Ненадић и садашњој председници Весни Илић Прелић, a судији Агнеш Картаг Одри мандат је већ истекао, наводи се на сајту Уставног суда.

Председникови кандидати
Председник републике Томислав Николић проследио је раније скупштини списак са именима осам „својих“ кандидата за судије Уставног суда. То су: Снежана Марковић, заменик републичког јавног тужиоца, Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, Мирослав Николић, председник Привредног апелационог суда, др Јован Ћирић, директор Института за упоредно право у Београду, Душанка Ђорђевић, судија Вишег суда у Београду, др Миодраг Радојевић, уредник у „Службеном гласнику“, Владимир Ђурић, научни сарадник у Институту за упоредно право и Милан Бурић, адвокат.

Устав Републике Србије (члан 172) прописује да Уставни суд чини 15 судија, од којих по пет бирају Народна скупштина, председник Томислав Николић и општа седница Врховног касационог суда (ВКС).

„Народна скупштина бира пет судија Уставног суда између десет кандидата које предложи председник републике. Председник именује пет судија Уставног суда између десет кандидата које предложи скупштина, а општа седница ВКС именује пет судија између десет кандидата које на заједничкој седници предложи Високи савет судства и Државно веће тужилаца“, прописује Устав.

Међутим, с обзиром на то да се сада бира девет судија, скупштина ће од осам кандидата које је предложио председник Николић изабрати четири, док ће председник државе изабрати пет кандидата које је предложио парламент. Мандат судијама Уставног суда, које је изабрао директно ВКС, још није истекао, па тако највиши суд у Србији сада неће „давати“ своје кандидате.

Да би били изабрани за судију Уставног суда, сви кандидати морају да испуњавају услове које прописује Устав. Највиши правни акт предвиђа да се судија Уставног суда бира међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једна особа може да буде бирана или именована за судију Уставног суда највише два пута. Председника овог суда бирају судије Уставног суда, тајним гласањем, на три године.

Уколико се, ипак, догоди да нове судије Уставног суда до средине децембра не буду изабране, у овој правосудној установи остаће свега шест судија којима мандат истиче 2019. године. Са толиким бројем судија не могу да се доносе одлуке јер је за то неопходна већина судијских гласова. Такође, суд не може да доноси ни одлуке о самосталном покретању поступка за оцену уставности или законитости, јер таква одлука мора да буде донета двотрећинском већином гласова свих судија Уставног суда.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.