недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.03.2008. у 22:00 Драгана Младеновић

Доста са ходањем у изношеним поетским патикама

Тврдимо, фанатично, да постоје нове вредности, које поезија, одувек пре него живот, налази!
Милош Црњански ,,Објашњење ‘Суматре’”

Судбина песничких издања данас би се могла описати овако: љубитељи књижевности их ретко кад (или никада не) читају, издавачи их нерадо (или никако не) објављују, а у књижарама обично служе као подупирачи за полице. Ако оставимо по страни издаваче и књижаре, највећи проблем савремене српске поезије лежи у чињеници да се збирке песама све мање читају. У општој доминацији прозе, нарочито романа, писање поезије све више подсећа на крајње личну активност посвећену веома уском кругу људи. Иде се дотле да песник поименце зна скоро сваког свог читаоца, (ту спадају родитељи, ближи рођаци, неки пријатељи, колеге песници, поједини непријатељи, књижевни посленици). Нижи комуникативни ступањ на релацији писац-читалац може се остварити само при такозваном писању за себе и/или за своју фиоку. А уметност која не комуницира са савременицима нити ће са онима који тек долазе, нема баш неко оправдање. Упитате ли конзументе прозе зашто не воле поезију, велике су шансе да ће њихов одговор гласити да је поезија досадна или да је не разумеју.

Војислав Деспотов се с добрим разлогом запитао како развеселити поезију, а томе би се могла додати и питања како је освежити, како је учинити занимљивијом, како је прилагодити потребама новог времена и интересовању нових читалаца. Дучић, Настасијевић, Миљковић, Лалић, Попа – без њих је тешко замислити историју српске књижевности, али мора се даље! Ко још може да ужива у новим премудрим Миљковићима, новим недореченим Настасијевићима, новим половичним Попама? Доста са ходањем у изношеним поетским патикама по утабаним стазама српског песништва!

Разни су начини на које је могуће вратити песме читаоцима и читаоце песмама. Шта ако се поезија колико год је могуће приближи прози, ако песник у њеном настајању као полазиште користи научне, филозофске или неке друге некњижевне текстове, шта ако субјективно у песми уступи место објективном, а мотив несхваћеног поете занимљивој краткој фабули? Да ли поезија може да буде извор информација о новим теоријама еволуције, сазнањима из области археологије или астрономије? Могу ли, поред књижевног, у песми опстати и остали функционални стилови, рецимо, крути административни или разбарушени говорни стил, а да се при том не изгуби оно поетско у поезији?

Ваља истражити домете песништва, можда се у тим покушајима отворе нека потпуно нова поетска врата. Можда кроз њих пожеле да гвирну и они којима је актуелна песничка уметност досадна и неразумљива.

Добит је двострука – поезија би била освежена, убрзана и богатија за нове мотиве, изворе, значења и вредности, а као таква, сигурно би привукла много више читалаца. Далеко више од свих ближих и даљих рођака заједно.

Коментари2
7c694
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља