Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нeправда без завршнице

Претпостављам да је Гордон Н. Бардош („Правда без завршнице”) један од ретких научника са Запада који тврди да се отимање Косова и Метохије од Републике Србије 2008. може упоредити са Хитлеровим черупањем Чехословачке 1938. године. По том ставу он се издваја из круга оних интелектуалаца и политичара из Америке и ЕУ који оправдавају одлуке својих влада не само тобожњом кривицом Срба („Милошевићевог режима”) већ и појмом правде и праведног решења косовског проблема. Међутим, последице тог чина, господин Бардош, разматра на кожи Србије и та теза заслужује критички осврт.

Најпре, тешко је заобићи кључни проблем у случају Косова: корен проблема је у односу моћних западних сила према Србији, а не шта Србија треба да ради у околностима у којима неправда у међународним односима има завршну реч. Ако се тврди да је ова година реприза 1938, бар када је реч о Србији и њеној покрајини, онда из тога следе бар два питања: 1) на каквом путу се налазе моћне државе Запада са политиком дежа ви, и 2) шта Србија треба да чини у условима које намеће „наоружана неправда”?

Није научно, а ни политички одговорно лако прелазити преко државних одлука западних сила сентенцама: типа „Сила Бога не моли”, или „Не може шут са рогатим”. Нису оне нетачне, али сигурно је да важе за краћа историјска раздобља. Не треба нам логички доказ. Историја нас учи да није баш увек моћни владар или моћна држава, господарила без мере и краја. Тако ће бити и убудуће. У природи је моћи да се шири, а она којој се не стављају препреке (опозиција) незаустављиво креће на све што јој се нађе на путу. Ми управо живимо у свету у којем ЕУ и НАТО шире своју економску, политичку и војну снагу без јачег отпора и критике. Одлука да се Републици Србији отме Косово, као што се зна, нема упориште у међународном праву већ у безобзирној сили. Ако научници не могу да јој се практично супротставе, не би смели да ћуте и заобилазе ту кардиналну чињеницу.

А сада да пређемо на распету Србију. Да ли пред њом стоје две опције – тврда и умерена? Подела на „тврде” и „умерене” у политици је типична, постоји у свакој националној политичкој култури и испољава се поводом сваког значајнијег друштвеног проблема. Ова подела није одговарајућа за описивање српских политичких разлика после 17. фебруара 2008. Ево и зашто. Сваки познавалац српске културе и историје знаће да косовско питање није од јуче. Срби већ шест векова живе са Косовом и оно чини део њиховог колективног бића и свести. То вишевековно памћење једног народа, као и памћење било ког другог народа, није могућно избрисати или преиначити насилним одлукама моћних држава. Управо ова чињеница неће допустити било којој релевантној политичкој странци да Косово одвоји од свих осталих спољнополитичких питања, како препоручује Бардош. Ако имамо такву снагу националног и историјског памћења, Косово нипошто, можемо рећи, никада неће бити скрајнуто из спољнополитичке српске агенде. Све странке које имају корен у народу, било на власти било у опозицији, имаће тему Косова и Метохије у врху својих програмских приоритета.

Питање је само како ће деловати, којом реториком и са каквим средствима?

Претпостављам – са дубоком свешћу о својим унутрашњим снагама и с опрезом према политичким намерама моћних држава света. Верујем да ће Србија мудро јачати своје материјалне и све друге ресурсе, да се неће залетати у оцени пријатеља на западној међународној сцени. Господин Бардош добро примећује да они који су водили познату политику према Балкану „и убудуће ће имати ставове и циљеве супротне српским државним интересима”. Свако упућен у ствари зна шта то значи. Из оваквих процена – а већ имамо гомилу доказа о бруталном мешању тих држава у унутрашњу слободу Србије – наша политичка елита би морала, упркос унутрашњим разликама, да тесно сарађује у спољнополитичким наступима. Ако за Србију није дилема Косово или ЕУ, већ, као што тврди Бардош, јачање унутрашњих материјалних и духовних ресурса, онда нема бојазни од изолације и узалудних конфликата. И није Србија себе изоловала нити је она ушла три пута у сукобе са великим силама 20. века. Чињеница је да су велике силе ратовале против ње и њених грађана, противно свим међународним законима. Она је крварила и патила због свог права на слободу и друштвени развој.

А интелектуална елита, заправо национално одговорна, треба да прихвати полемички дискурс са ставовима и делима оних иностраних научника и професора који најагресивније шире нетачне оцене о Србима и ратнополитичким сукобима на простору бивше Југославије. Један добар пример читамо ових дана на страницама „Политике”, у тексту Алексе Ђиласа о књизи Сабрине Рамет, али и о другим књигама у којима се ненаучно и идеолошки острашћено суди о улози Срба у протеклим историјским догађајима.

Социолог, научни саветник

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.