Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Како препознати знаке постпорођајне депресије

Многе жене имају отпор према терапији због тога што сматрају да ће терапеут имати грозно мишљење о њима после изношења интимних садржаја, каже Леонора Павлица
Леонора Павлица (Фото лична архива)

Постпорођајна депресија је психичка сметња која се јавља код одређеног броја жена после порођаја. То је најчешћи облик погоршања у психичком функционисању који може да погоди породиљу. Анализе 59 студија широм света говоре да чак 13 одсто породиља искуси симптоме постпорођајне депресије у првих 12 недеља после порођаја. Од њих, чак 70 одсто живи са овим симптомима дуже од годину дана.

Ситуација се додатно компликује чињеницом да жене које су имале постпорођајну депресију у наредних пет година имају двоструко више шансе од других жена да поново искусе симптоме депресије. Забрињава и податак да су њихова деца посебно осетљива на могућност добијања разних психијатријских симптома, будући да нису остварила регуларну интеракцију мајка-дете у најранијим данима.

Леонора Павлица, клинички психолог и сертификовани конструктивистички психотерапеут, наглашава да депресија мајке може код детета утицати на снижени афекат налик депресији, застој у когнитивном развоју, сметње у развоју говора, а касније и проблеме у понашању и учењу.

– Постпорођајна депресија је стање које по много чему подсећа на стандардну дијагнозу депресије, али је њен главни окидач управо порођај, као догађај који изискује посебну врсту прилагођавања целокупног породичног система на нове околности. Зато се сматра да симптоме постпорођајне депресије може показивати и отац, као део овог система. Реч је о специфичној врсти рањивости, несигурности и неуспешности особе да на себе преузме нове одговорности и адаптира се на другачији стил живота који новорођенче изискује – истакла је Павлица, која је и главна уредница психолошког портала „Психољуб”.

Да би особа добила дијагнозу постпорођајне депресије потребно је да има пет или више различитих симптома, који трају најмање две недеље. Реч је о депресивном расположењу током читавог дана, знатно смањеном интересовању и губитку осећаја задовољства за било које активности, наглашеном паду или порасту тежине, несаници или сталној жељи са сном, појачаном умору и општем паду енергије, осећању безвредности и безразложном интензивном осећању кривице, смањеној способности за размишљање, паду концентрације, учесталим мислима о смрти, покушајима суицида...

Постоји могућност да особа осећа смањено интересовање за сексуалне активности, појачану агресивност која је уперена према детету или партнеру, усамљеност, тугу и узнемиреност.

– Иако је постпорођајна депресија веома учестала појава, и даље око ње постоје бројне предрасуде, које обесхрабрују и коче мајку да затражи стручну помоћ. Оне се углавном везују за идеју да је мајчинство природна ствар и да га је било од кад је света и века. Многе жене имају отпор према терапији управо због тога што сматрају да ће терапеут имати грозно мишљење о њима након изношења интимних садржаја. Наравно, то није случај. Зато треба дати шансу терапеуту да вас чује и разуме ваш свет. Пракса сведочи да је, за разлику од фармакотерапије, која само отклања нежељене симптоме, психотерапија ефикасна у проналажењу узрока овог стања, те припрема и оснажује жену за даље животне недаће. Такође, њени ефекти су дуготрајнији – наглашава Павлица.

Током психотерапијског процеса жена упознаје себе, своје слабости, али и потенцијале, стиче гомилу корисних вештина за регулацију стреса, боље схвата властите потребе и обавезе, али и одговорност ка другим члановима породичног система, а уједно успева да научи да препозна и контролише своја емотивна стања, да их правовремено и адекватно „празни”.

Рођење детета захтева промене у обавезама и одговорностима, па се неке жене у овом периоду преоријентишу само на улогу мајке. Претпоставља се да губитак социјалних контаката и затварање мајке према бројним активностима које је до рођења детета имала могу да изазову значајан потрес и одведу у постпорођајну депресију. Превентивни рад зато треба усмерити на едукацију породице новопечене маме, која треба да сазна како на адекватан начин може да јој пружи потребну подршку – закључила је Павлица.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.