Исламисти поново прете Балкану

Исламска држава своје џихадисте опрезно припрема на губитак градова као што су ирачка или сиријска престоница калифата, Мосул и Рака, усмеравајући их на нови глобални фронт ратовања против „неверника”: тероризам.

Летошња серија самоубилачких напада по четири континента упозорава да се ИД окреће алтернативној тактици која показује у ком правцу њихова идеологија расте док се територије под њиховом контролом смањују: процењује се да су џихадисти изгубили 16 одсто територија које су контролисали почетком године, односно четвртину територије коју су контролисали јануара 2015.

„Да ли ћемо ми бити поражени а ви бити победници уколико заузмете Мосул, Сирт или Раку”, поручио је званични представник Исламске државе Абу Мухамед ел Аднани, помињући „престонице” ИД у Ираку, Либији и Сирији. „Свакако не.”

Порука је јасна: губитак територије не значи губитак способности удара. Екстремистичке организације одувек су желеле да привуку пажњу тероризмом, али крвави напади широм света у највећој су мери одговори за губитке које исламисти трпе по Ираку и Сирији.

Не одустајући од амбиције да буде лидер светске џихадистичке заједнице, ИД своје припаднике сада полако припрема за гашење калифата покушавајући да ограниче штету сопствене репутације међу следбеницима који Исламску државу и даље доживљавају као незаустављиву војну и моралну силу.

Промена тактике уочљива је и у пропаганди исламиста. Успешно користећи друштвене мреже, избегавајући замке које им постављају „Фејсбук” или „Твитер”, исламисти данас не позивају следбенике из света да се придруже калифату. Инспиришу их на тероризам тамо где живе. „Порука свим припадницима коалиције против нас: нећемо заборавити, доћи ћемо у ваше земље и гађати вас, овако или онако”, поручио је недавно један оперативац Исламске државе.

Тако се пропаганда Исламске државе поновно окренула и ка Балкану, региону по коме расте број имама који по медресама и џамијама Албаније, Македоније, Косова, Босне и Херцеговине или Србије проповедају радикално вахабистичко и селафистичко учење ислама, или чак отворено раде на регрутовању за рат у Сирији. Активне су и разне „хуманитарне организације” које имају финансијску подршку Саудијске Арабије, понекад и Турске.

У односу на становништво, Косово је по броју џихадиста (близу 320) на првом месту међу 22 западне земље из којих су одлазили регрути за фронтове Сирије. Босна и Херцеговина је такође у врху. Процена је да је са подручја Балкана на ратишта отишло најмање 700 особа.

Ако нису погинули, неки су се и вратили носећи са собом оно што експерти зову „безбедносни ризик”. На Косово их се вратило око 120. Повратницима се ових дана поруком на бошњачком обраћа „Ал-Хајат”. Магазин исламистичког пропагандног центра прецизно наводи начине за извршење акција и убијања „неверника”. Од напада возилима, као што је био случај у Ници, до детаљно описаних техника напада ножем. Муслиманке региона позивају се да се устежу од куповина и да новац скупе за опремање џихадиста за рат на Балкану.

Није ово случајно. И није први пут. Регион је пре две године стављен на мапу калифата, а средином 2015. исламисти су објавили пропагандни видео-снимак под називом „Част је у џихаду, порука Балканцима” у коме прете балканским земљама.

Онима који нису у прилици да емигрирају у „земљу ислама” саветује се да нападају „диктаторе на Косову, у Македонији, Албанији”. „Уколико можете, стављајте експлозив испод њихових кола, по њиховим кућама, свуда. Уколико можете, узмите отров и стављајте га у њихова пића, у њихову храну, пустите их да умру. Убијајте их на сваком месту и кад год можете… Ви то можете, Алах ће вам помоћи.”

Може ли са сигурношћу да се каже како овакве поруке неће утицати на повратнике са сиријског фронта, или на неког „усамљеног вука” који је прихватио идеологију џихадиста? Плашим се да не може, као што показују акције у Бугојну, напад на амбасаду САД у Сарајеву, Рајловац или Зворник.

Нисам за ширење панике, али хладна анализа налаже да се сетимо да су неке од најтежих терористичких напада организовале групе које је чинило мање од десетак особа. Ефикасност тероризма не подлеже квантитативним мерама, а многе безбедносне агенције региона баве се другим темама.

Веровати да је кампања самоубилачких акција израз слабости, „последње оружје”, значи непознавање хибридне природе ИД. Исламисти симултано освајају и губе територије, користе терор и насиље како би остварили политичке циљеве. Стално мешају елементе конвенционалног и герилског ратовања. Ко хоће да их победи, мора да их победи на оба фронта.

Ради се о пажљиво планираној стратегији којом се не само шири страх и наносе губици већ се по свету поткопава поверење људи у способност њихових влада да их заштите. Децентрализована природа организације омогућава исламистима да остану озбиљна претња за догледно време.

Било би опасно заборавити да је претња тероризма увелико прешла праг Балкана. И било би још опасније потценити нервозу исламиста због територијалних губитака по Сирији и Ираку. До тренутка коначног пораза Исламске државе живећемо у опасним временима.