Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Локални у вечитој сенци

И одборници у власти странака (Фото Д. Јевремовић)

Пакет закона о локалној самоуправи усвојен крајем децембра 2007. остао је у медијској тами. Тај „мали Устав”, како се колоквијално наглашава важност локалне самоуправе, донео је читав низ новина. Oвај пут, бавићемо се само изборним системом. Он је наизглед незнатно измењен. Задржан је пропорционални модел, уведен 2004. године, са општином као једном изборном јединицом. Међутим, повећан је изборни праг – са три на пет одсто, пооштрени су услови кандидовања и слободни мандат одборника претворен је у партијски везани мандат. Циљ је јасан – мање изборних листа и партија у скупштинама општина, лакше формирање већине, стабилнија извршна власт и пуна партијска контрола одборника.

Ево како то изгледа на примеру величине изборне јединице, висине изборног прага, услова за кандидовање и мандата.

Једна изборна јединица оставиће многа насеља без одборника. Већ је у овом сазиву уочено да чак трећина насеља нема представнике у локалним парламентима. Натпредстављене су градске, а потпредстављене сеоске средине. Овом изборном реформом те аномалије ће се чак појачати. Грађани опет неће знати кога бирају. Одборници ће још мање комуницирати с бирачима, а више ће се ослањати на своје партије. Крња репрезентативност локалних скупштина деформисаће политику, и то на штету оних чијих представника неће бити у локалним скупштинама.

Повећање изборног прага је логично. Тај праг је на локалном нивоу по правилу виши него на оном националном. Оно што није добро је нагло повећање прага. Сада ће изборне листе морати да освоје скоро дупло више гласова да би учествовале у расподели одборничких места. Погледајмо на резултатима локалних избора 2004. какве би последице произвео виши изборни праг. На изборима за 6.600 одборникa у 165 општина учествовало је 65 партија. Оне су саме, у коалицијама, са групама грађана поднелe 2.600 изборних листа, просечно по 16 у општини са 71.500 кандидата. Или, у просеку, 11 кандидата за једно одборничко место. Од тога, просечно осам листа успевало је да прође трипостотни, а две мање би прешло петпостотни изборни праг.

Групе грађана предложиле су око десет хиљада (14 одсто) кандидата. Са 245.000 (9,96 одсто) освојених гласова били су трећа групација, одмах иза ДС-a и СРС-a. То им је, међутим, донело свега 542 (8,17 процената) одборничка места, у 105 општина. Виши изборни праг погодиће пре свега истинске групе грађана, не оне које су „тројански коњи” партија и њихових фракција, посебно у срединама које нису задовољне кадровском понудом етаблираних партија, као и грађане који не желе да се политички ангажују искључиво кроз партије. Само највеће групе грађана прескочиће виши праг. Мање ће морати у коалиције, партије или у апстиненцију. Виши изборни праг погодиће и мале партије локалног и регионалног значаја. И неке парламентарне партије, које су незнатно изнад изборног прага на националном нивоу, остаће без одборника у многим општинама, и то ће за многе значити одлазак на политичке маргине.

Поступак кандидовања отежаће приступ одборничким местима у скупштинама општина. У општинама које имају мање од 20.000 бирача листа ће бити валидна ако је потписима подржи 200 бирача. Проблем је што две трећине општина има више бирача, где ће свака листа за сваког кандидата морати да обезбеди по 30 потписа бирача оверених у суду. Како то изгледа на примеру Горњег Милановца, који има око 40.000 бирача а бира 49 одборника? На прошлим изборима у овој општини поднето је 16 листа. Ако би их толико било и на предстојећим мајским изборима, за њих би требало сакупити укупно око 24.000 потписа, што је више од половине уписаних бирача! Додуше, законодавац је предвидео да листа може имати најмање половину кандидата од броја одборника, па поменута цифра може бити преполовљена. Али велики број потписа ће одбијати потенцијалне учеснике, што није у сагласности са ставовима ОЕБС-а и Венецијанске комисије који препоручују да број потписа подршке треба да износи највише један одсто од укупног броја бирача. У нашим примерима тај лимит је прекорачен. Још је горе то што задире у тајност гласања, јер се од грађана тражи да саопште вољу пред судом. То их додуше не обавезује како ће да гласају, али се може користи као средство притиска.

Важна новина односи се и на „разраду” уставне одредбе по којој је народни посланик ,,... слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика”(чл. 102. ст. 2). Иако је поменути став критикован као вид суспендовања имунитета посланика и принципа суверености грађана, и иако се односи само на народне посланике, законодавац га је „креативно” разрадио. Сад и кандидат за одборника може поднети како законодавац у духу српског језика каже „бланко оставку”; оверити је у суду, а не може је повући ни под каквим условима. Али је зато овлашћено лице у партији слободно да ту оставку активира по слободном партијском нахођењу. Овом одредбом сигурно ће, бар на индивидуалном плану, бити спречена трговина одборничким местима, али зато то могу да раде странке и њихови лидери који постају стварни власници мандата. Занимљиво би било проверити какав је став Уставног суда Србије о овим, по нама, неуставним одредбама.

Последице овог изборног инжењеринга не морају се осетити на мајском гласању. Превремени избори за народне посланике, велики расцепи и покушаји стварања изборних блокова могу успорити или појачати дејство ових механизама. Чудно је да странке нису реаговале на овакве изборне реформе. Или их нису разумеле или су спремне да их амортизују. Одговор ћемо видети у мају. Сигурно је само да ће и овог пута избори за скупштине локалне самоуправе, места где се заиста решавају горући проблеми грађана, остати у сенци великих тема и значајнијих изјашњавања грађана. Ако је за утеху, све ће то повећати излазност бирача и смањити последице апстиненције коју овај модел може подстицати.

Професор на Факултету политичких наукау Београду

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.