Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пацијентима смета нељубазност и дуго чекање

Нељубазност лекара и медицинских сестара, дуго чекање на прегледе, незадовољство због плаћања одређених медицинских процедура најчешћи су разлози због којих се грађани обраћају за помоћ заштитницима права пацијената. Ови правници свакодневно покушавају да нађу заједнички језик са грађанима и медицинским особљем, односно да балансирају између незадовољства пацијената и поноса медицинара који готово никад не признају да су погрешили.

Према речима Маје Станковић-Иветић, специјалног саветника за заштиту права пацијената у Министарству здравља, грађани се најчешће жале на понашање здравствених радника, а видљива промена у односу на претходне године јесте што сада потпуно слободно могу подносе приговоре, испољавају своје мишљење, критику или бојазни.

– Некоректан однос здравственог радника проузрокује неповерење у стручност, професионалност и посвећеност пацијенту. Такво понашање је и узрок за сумњу у квалитет лечења. Смањен је број приговора који се односе на листу чекања на поједине здравствене услуге, а чести су они који се односе на проблеме са рефундацијом, неоснованом наплатом здравствених услуга, ускраћивањем права на специјализовану рехабилитацију. Пацијенти су незадовољни и радом здравствених комисија Републичког завода за здравствено осигурање – истакла је Станковић-Иветић.

Притужбе су углавном усмене, јер већина пацијената не жели да се замера медицинарима знајући да ће им кад-тад поново бити потребна њихова помоћ.

Верица Кузмановић, заштитник права пацијената у Дому здравља „Др Милутин Ивковић” на Палилули, објашњава да грађанима који се лече у овој установи највише смета смањење обима права из области здравственог осигурања, да често долазе са питањима зашто морају да плате неки лек или партиципацију.

– Жале се и на гужве на очном и интерном одељењу, јер сви желе одмах да буду прегледани. Имали смо случај да се пацијент жалио због тога што смо привремено преместили једну ординацију због преуређења просторије, али се није догодило да је неко поднео приговор због угрожавања права. У прошлој години забележили смо 30 писаних пријава пацијената – нагласила је Кузмановићева.

Јован Атанасијевић, заштитник права пацијената у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић”, напомиње да је у протеклој години примио 23 писане пријаве болесника, а почетком ове године занемарљиво мали број људи је одлучио да искаже незадовољство на овај начин.

– Лекари се придржавају законских одредби. Грађани су највише незадовољни због непоштовања заказаног времена, због бахатог понашања медицинара, а има и жалби на буку са улице. Појединци су поднели приговор због тога што су сматрали да су неквалитетно лечени, а неки што им је одложена операција. Директор наше установе се труди да пацијенти буду задовољни лечењем. Један лекар је суспендован зато што је слао пацијенте у приватну апотеку да купују мрежице за очи – истакао је Атанасијевић.

Према правилима заштитници права пацијената усмено обавештавају директоре установа о притужбама, они им једном месечно подносе извештаје, а два пута годишње јављају се здравственој инспекцији. Ако пацијенти нису задовољни одговором који су добили у здравственој установи имају право да помоћ потраже у служби заштите права пацијената у Министарству здравља.

Према речима Душана Ристановића, заштитника права пацијената у Дому здравља „Звездара”, у фебруару је троје пацијената упутило приговоре овој установи, током марта стигле су две притужбе. Пацијентима који се лече у овој здравственој установи највише смета што прегледе морају да заказују, а има и оних који су се жале на то што лифтови не раде.

– Дешава се, међутим, да закасне на договорени преглед а онда се изнервирају када дођу и виде да је неко други дошао на ред, па се и због тога жале – каже Ристановић.

Ако се оптужбе пацијената покажу оправданим, директори здравствених установа имају право да „туженом” медицинару уруче опомену пред отказ, да га суспендују на најмање три дана или да га отпусте. Иако појединци сматрају да је сукоб интереса то што директори болница и домова здравља постављају заштитнике пацијентових права, за које се сматра да ће радије сачувати радно место него се супротставити директору, већина здравствених радника и пацијената констатује да је у питању велики помак у здравству, јер донедавно пацијенти нису имали коме да поднесу своје примедбе.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.