Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дунав узима данак

Речни саобраћај није ништа мање опасан од друмског, а доказ за то су све чешће несреће. Црна серија у последњих тридесетак дана опомиње на још већи опрез, ред и контролу на рекама
Двојица морнара настрадала су недалеко од Смедеревске тврђаве приликом превртања брода који је превозио шљунак (Фото Танјуг)

Рибар који је притекао у помоћ Игору Јанкову и извукао га из Дунава могао би да пресудно помогне истрази, да опише место и време несреће, али и да укаже који је и какав брод видео у близини. Он је чуо запомагање и својим бродићем пришао 52-годишњем Игору и тако га спасао сигурне смрти у хладним таласима реке.

Подсећамо, у недељу 4. децембра, код панчевачке Луке „Дунав”, по свему судећи дошло је до судара два пловила. Власник моторног брода дужине 12 метара Миленко Увалин нестао је у таласима, а његов сапутник Игор Јанков се налази на одељењу хирургије у Општој болници у Панчеву и у стабилном је стању. Тело М. Увалина пронађено је у суботу, потврђено је у Хитној помоћи у Панчеву.

Игор Јанков је новинарима рекао да су се Миленко и он враћали са Дунава, низводно према Тамишу. „Пловили смо десном страном, а са наше леве стране наишао је велики танкер, који нас је изненада ударио. Наш брод био је обележен, пловили смо уз обалу, а танкер је требало да иде средином, као што је правило. Међутим, ишао је десном страном, није био осветљен и нисмо га видели. Све се десило у тренутку, само сам чуо ударац и потонули смо, другог се не сећам.”

Министарство саобраћаја најавило је опсежну истрагу ове несреће, само једне у низу која се десила на нашим рекама. Црна серија је почела 3. новембра, када се теретни брод који је превозио шљунак преврнуо у Дунаву код Смедеревске тврђаве, а у тој несрећи удавила су се двојица морнара.

Самоходни теретни брод „Београд 10” предузећа „Иван Милутиновић” из Београда, дуг 75 метара, требало је да ноћи у Гроцкој, али се откинуо од веза и насукао 40 километара ниже, на ушћу Јазаве у Дунав, и преврнуо се на стотинак метара од Смедеревске тврђаве. Према наводима полиције, на броду су била два члана посаде, М. Б. и Н. К. који се воде као нестали.

Истрагу у оваквим случајевима воде надлежни државни органи, инспекција за безбедност пловидбе, МУП, водопривредна инспекција, Одсек за цивилну заштиту и управљање ризиком и тужилаштво. Брод „Београд 10” превозио је око 660 тона камена туцаника на релацији Брњица–Београд, а требало је да се усидри у луци Смедерево, преноћи и пријави лучкој капетанији, а и да овери бродске књиге и исправе.

Десет дана касније, 13. новембра, баржа „Београд 2”, дугачка више од 63 метра, са два члана посаде, преврнула се у Дунаву, код Доњег Милановца. Срећа у несрећи је што је брод био укотвљен у пристаништу, тако да је посада, која је била близу обале, успела да се спасе. Највероватније је јак олујни ветар, који је стварао огромне таласе, преврнуо баржу, која је била укотвљена у пристаништу у Доњем Милановцу. Два члана посаде успела су да се спасу.

Да Дунав не мирује, то је јасно. У мају прошле године брод „Атос” са румунском заставом потонуо је у месту Богојеву, након што је ударио у десни стуб друмског моста, а у несрећи није било повређених.

Старији памте највећу речну катастрофу када је брод „Ниш”, назван после тога српски „Титаник”, 9. септембра 1952. године потонуо. У току је била обнова Савског моста, па се између Земуна и старог дела Београда путовало бродом. Путнике је преко Саве превозио брод „Ниш”, а током изненадног олујног невремена које је захватило главни град брод је потонуо и тада је страдало више од 100 особа. Истрага је закључила да је за несрећу крива „виша сила” – ветар орканске јачине који је чупао и дрвеће из корена.

И ових дана важи упозорење лучке капетаније бродарствима да је потребна већа пажња приликом пловидбе Дунавом због јаких удара ветра, нарочито код Великог Градишта, као и због дрвећа које плута од ушћа Саве у Дунав у правцу Ђердапа.

Недавно је Удружење професионалних лађара Србије упозорило да радови на изградњи друмско-железничког моста на Дунаву у Новом Саду нису обезбеђени прописном сигнализацијом, чиме је угрожена безбедност пловидбе на том делу реке. У саопштењу, то удружење навело је да ни на води, ни на обали није постављен ниједан знак којим би се бродови упозорили на забрану изазивања таласа и редукцију брзине.

У непосредној близини градилишта налазе се напуштени и насукани бродови око којих се формира спруд. Бродови стоје у кривини испред самог уласка у Луку Нови Сад и нису прописно означени ни дању ни ноћу.

Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама из 2012. године уређују се услови и начин за безбедну пловидбу на унутрашњим водама Републике Србије, водни путеви и пловидба, пловила и њихова способност за пловидбу, посада, трагање и спасавање, луке и пристаништа, надзор и друга питања.

Слично као и у друмском саобраћају, за управљање бродом потребна је дозвола коју издају лучке капетаније након испита. За вожњу без дозволе следе новчане казне, а контролу на рекама спроводи речна полиција.

Надлежна полицијска испостава за безбедност на рекама у Београду део је полицијске управе за град Београд. У њеној надлежности је 85 км реке Дунав и 62 километра реке Саве, као и 226 км приобаља обе реке које чине међународни ток. Полиција се стара о безбедности имовине, постројења, објеката, над водом, поред воде и на води. Брине о приобаљу и пловном путу у девет престоничких општина и пет градова. Из набујале матице извлаче сплавове и отргнуте барже, хватају шверцере нафте по речним рукавцима, спасавају људе решене да окончају живот скоком с моста, али и оне који се нађу у чамцима када су таласи виши од метра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.