Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Николић: Запослене у српско-руском центру у Нишу третирати као све хуманитарце

Договорено је да Влада Србије истражи упоредно сва права и обавезе државе према хуманитарним центрима и њиховом особљу и после тога донесе исправну одлуку, каже за наш лист председник Србије
Ниш, 16. мај 2014. - 76 руских спасилаца стиже у помоћ Србији угроженој поплавама (Фото Танјуг)

 

„Премијер Александар Вучић и ја разговарали смо о захтеву руске стране у погледу статуса и третмана особља ангажованог у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу. Договорено је да Влада Србије истражи упоредно сва права и обавезе државе према хуманитарним центрима и њиховом особљу и након тога донесе исправну одлуку, у интересу Србије”, каже председник Томислав Николић у изјави за „Политику”.

Током овонедељне посете Сергеја Лаврова, као и приликом сусрета свих највиших српских и руских званичника последњих година, неизоставно је било разматрање питања хуманитарног центра, отвореног у априлу 2012. године. Ако оно и није постављено у званичним разговорима функционера Србије и Русије, баве се њиме медији.

Мала база крај нишког аеродрома „Константин Велики”, намењена брзом деловању у случају природних непогода и хуманитарних катастрофа у Србији, па и у региону, постала је одмах сумњива Западу, који подозрева да би лако могла да постане – руска војна база. Нарочито када се потегне питање потребе изједначавања статуса руске мисије у СРХЦ и припадника НАТО-а када се нађу на територији Србије.

„Лично сматрам да, ако су активности центра заиста искључиво хуманитарне, не постоји ниједна препрека да запослене не третирамо као и припаднике других организација које се баве сродном делатношћу”, рекао је председник Србије јуче за наш лист.

Питање СРХЦ у Нишу вероватно је најнезгоднији моменат у односима две пријатељске земље још од 2014. године, то јест од тадашње посете Владимира Путина Србији. Тада је припремљени споразум о статусу центра једноставно нестао из пакета докумената предвиђених за потписивање у присуству високог госта из Руске Федерације.

У фебруару ове године, а поводом потписивања закона о потврђивању новог споразума између Србије и НАТО-а (у области логистичке подршке), Николић је за Спутњик подсетио на споразум о СРХЦ, наводећи да су њиме „предвиђене све истоветне обавезе и права као што то имамо и са представницама НАТО-а који се нађу на територији Србије”.

„Будући да смо војно неутрални, то би био добар баланс, али и практичан доказ неутралности”, навео је тада председник Србије, додајући, између осталог: „Што се мене тиче, али ја на то не утичем, већ само износим свој став, мислим да бисмо тиме показали равнотежу, тим пре што нам је тај центар изузетно потребан и уопште не представља војну организацију, већ оно што је Србији јако потребно, а то је помоћ при изненадним елементарним катастрофама од којих Србија не може да се одбрани сама и због којих тај центар и постоји.”

Две недеље касније, приликом потписивања указа о распуштању Народне скупштине и расписивању ванредних избора за 24. април, а уочи посете Москви, председник Николић је изјавио да ће следећа влада имати прилику да се изјасни о споразуму о СРХЦ, јер је тренутна од тог момента била у техничком мандату.

Друга Вучићева влада се, међутим, још не изјашњава о томе. Прича о СРХЦ-у поново је актуелизована посетом шефа руске дипломатије Лаврова.

„Знате ли да Руско-српски хуманитарни центар у Нишу ЕУ сматра шпијунским гнездом и претњом за безбедност”, рекао је Лавров за „Спутњик“ и открио како, „пошто у ЕУ има много земаља и нема тајни, Брисел тражи од Србије да затвори тај центар ако хоће у ЕУ...”

Председник Владе Србије Александар Вучић, међутим, тврди да он такав захтев није чуо од људи из Брисела.

„Могуће је да је Сергеј чуо то на неком другом месту. Од мене то нису тражили. О томе одлучује само Влада Србије, а не Брисел, Москва или Вашингтон”, рекао је Вучић.

Из Брисела су, опет, у више наврата поручивали да не би могли да траже да се затвори хуманитарни центар у Нишу, али и упозоравали да би тај центар могао да угрози рад европског Механизма цивилне заштите, у који је и Србија укључена.

Премијер Вучић имаће врло брзо прилику да разговара о СРХЦ-у са руским колегом Дмитријем Медведевим. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић најавио је да ће премијер 21. децембра бити у посети Москви. Ако и не буде речи баш о СРХЦ-у, главна тема Вучићеве посете – финализација договора са руским министром одбране о донацији Србији одређених војнотехничких средстава (међу којима су и летелице) – указује да ће и даље бити повода за сумње у праве намене центра у Нишу.

Сумње у вези са СРХЦ-ом нарочито су се развиле по захлађењу односа Запада и Русије због Украјине, па се чини да је и већ припремљени споразум о имунитету и привилегијама СРХЦ-а био жртва те хладноратовске ситуације. Око месец дана после Путинове посете Србији, која је и те како примећена у западним центрима моћи, „Шпигл” је објавио да је немачка канцеларка Ангела Меркел „притисла” званични Београд да одустане од тог споразума. Наводно – да би спречила Путинов продор на Балкан.

Када је руски амбасадор Александар Чепурин говорио о СРХЦ (такође у фебруару за „Спутњик“), рекао је да је то „доста скромна руско-српска хуманитарна организација” и да су поређења са НАТО-ом „благо речено, на стакленим ногама”.

Како је објаснио, у члану 20 Споразума између влада Русије и Србије о формирању РСХЦ, од 25. априла 2012. године каже се да ће стране додатним документом дати Центру повластице, привилегије и имунитет неопходан за осигурање његовог рада.

„У овом тренутку, Нацрт споразума је потпуно спреман. Свако слово је усаглашено. Не видим никакве озбиљне разлоге да он не буде потписан”, казао је тада Чепурин.

Питање је сада да ли Москва инсистира на потписивању споразума о СРХЦ у облику који је био припремљен за потписивање 2014. године или допушта могућност да се тај договор ревидира. Или можда да се преговара о статусу тог центра из почетка?

И Николић и Чепурин су напомињали да би потписи коначно могли да се ставе приликом посете руског премијера Дмитрија Медведева Србији. Али, та посета никако да се закаже.

Па ако Медведев заиста дође у Србију почетком следеће године, као што се већ неко време наговештава, и том приликом споразум буде потписан, биће то крунски доказ за досадашње спекулације да руски премијер већ дуго одлаже посету Србији управо због тог документа. Ако ипак не дође ни почетком следеће године, наставиће се фама о незадовољству Руса што им Београд не омогућава исти третман као припадницима НАТО-а.

Ивица Дачић је у понедељак на заједничкој конференцији за новинаре с Лавровом поновио да СРХЦ није шпијунски центар, с индигнацијом подсетивши на СОФА споразум, који су потписали Борис Тадић и Кондолиза Рајс, „а то је једнострани споразум по којем амерички војници добијају имунитет, а ми не добијамо ништа”. А онда неки, како је додао, постављају питање да ли запослени у центру у Нишу треба да имају статус као запослени у дипломатско-конзуларним представништвима.

„То је политизација питања. О томе ће се разговарати када дође руски премијер Медведев”, рекао је Дачић, поручујући да свако може да оде у СРХЦ и види шта се тамо ради.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.