Култура обојена тамним тоновима

Културне потребе и навике грађана Србије биле су тема прошлогодишњег истраживања Бојане Субашић и Богдане Опачић из Завода за проучавање културног развитка.

Истраживања су почела крајем новембра – почетком децембра 2015. године на узорку од 1.565 испитаника. Циљ је био сагледавање карактеристика у културном понашању грађана Србије, са идејом поређења са анализама из 2010. године. 

Резултати до којих су дошле преставиле су прекјуче у присуству др Иване Спасић, професорке на одсеку за социологију Филозофског факултету у Београду, и др Далибора Петровића, доцента београдског Саобраћајног факултета, на трибини у Заводу за проучавање културног развитка.

Истраживања су показала следеће: становници Србије највише воле у слободно време дружење, боравак у природи и лагану рекреацију, изласке, а потом гледање телевизије и филмoва у биоскопу. Установе културе у високом проценту воле, али их ретко посећују. Радије присуствују културним садржајима, него што у њима учествују.

Овим поводом је Богдана Опачић за „Политику” рекла:

– Закључак је да би требало наставити са неговањем активне публике и повећати број оних коју су пасивно заинтересовани за културу. Требало би континуирано утицати на потребе грађана, радити на промоцији културних догађаја. Установе културе треба више да се активирају и стратешки промишљају и праве дугорочне планове и програме.

Истраживање наводи на закључак да се међу онима који слободно време користе на културне активности истичу младе жене које живе у граду и високо су образоване, док је типичан представник оних који у њима не учествује – мушкарац средњих година, средњег образовања, из урбаног подручја (изузетак су биоскопи чију такозвану не-публику у највећем броју чине најстарији грађани и позоришне представе на које најређе иду млади).

Жене двоструко више читају књиге (32,9 одсто жена наспрам 14,7 одсто мушкараца), и у значајно већем проценту истичу да посећују установе културе (8,1 одсто жена према 4,6 одсто мушкараца). Мушкарци су у слободно време пак активнији у спорту и на интернету, чешће посећују спортске догађаје, кладионице и казина (где жене готово да и не залазе), а предњаче и у рекреацији.

Истраживање је показало да више од половине грађана месечно за културне садржаје издвоји максимално до 2.000 динара, петина грађана за културу троши од 2.000 до 5.000 динара, а 22,6 одсто не издваја уопште новац за „културну потрошњу”.

Анкетирани грађани у највећем проценту истичу да немају довољно времена за читање књига (63,6 одсто), за посету споменицима културе (53 одсто), библиотекама (49,2 одсто). За гледање телевизије, читање новина и слушање музике најчешће се опредељују најстарији испитаници (преко 60 одсто), а најмање најмлађи. Код „интернет активности” тренд је супротан.

Највише се гледају филмови, биоскопе годишње посети преко половина анкетираних. Највећу активну позоришну публику има Војводина, следе Београђани, а позориште најмање воле у региону западне Србије и Шумадије.

Више од половине такозване активне позоришне публике су високообразовани (50,4 одсто), више од три четвртине становници градских подручја (78 одсто). Балетске и оперске представе у Србији у последњих годину дана посетило је свега 5,4 одсто грађана. Иако анкетирани у највећем проценту воле да слушају народну музику, најпосећенији су концерти поп и рок музике.

Број оних који посећују музејске, односно галеријске садржаје расте, јер их је 2005. године било 25,7 одсто, а 2015. године 40 одсто. Ипак, не може се рећи да су они редовна публика. Испитаници највише посећују цркве и манастире, стара градска језгра, а најмање археолошке локалитете.

Љубав према библиотекама у највећем броју показују Војвођани, а најмање Београђани. Београђани у већем броју воле да читају, али не и да иду у библиотеке.

Половина испитаника у својој кућној библиотеци има до 50 књига, док нешто више од четвртине грађана поседује између 51 и 200 књига.

Купци књига су најчешће високообразовани људи из градских средина који пре свега воле да читају у слободно време, посећују редовно библиотеке и имају месечне приходе домаћинства веће од 60.000 динара.

Готово 60 одсто анкетираних грађана Србије редовно чита новине, укључујући и интернет портале дневних новина, док нешто мање од четвртине повремено чита дневне новине.

Проф. др Ивана Спасић овако за наш лист види ово истраживање:

– Изгледа да су потрошачи скоро свих облика у културној дистрибуцији углавном жене. То ме довело до питања какви су мушкарци данас у Србији, да ли је култура некако повезана са женским полом? И да ли би нека већа културализација и култивација мушкараца допринела бољим односима међу половима и мањем степену насиља, о чему се много говори ван контекста културне потрошње. Изгледа да те ствари ипак јесу повезане. Моји утисци о истраживању су да има доста културне потрошње, с обзиром на материјални статус испитаника. Већином су породице с ниским приходом, до 30.000 динара месечно. Друштво нам је сиромашно, култура није увек скупа, али ако немате задовољене егзистенцијалне потребе, тешко је имати културне потребе. Културна политика се не води без новца. Треба нам општи бољитак, а он није само економски него и симболички, емоционални. Ако је атмосфера у друштву у тамним тоновима генерално, онда је и културни живот у складу са тим.