Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Трампов кинески гамбит

Које „тастере” ће да притисне Доналд Трамп када се из свог помпезног дома на њујоршкој Петој авенији пресели у много сведеније уређену Белу кућу, за сада је мистерија која подједнако збуњује и Американце и друге грађане широм света. Да ли ће тајкун који, по сопственом признању, „добија све што пожели”, схватити положај шефа највеће суперсиле као још један трофеј, играчку коју ће одбацити када се засити? Или ће у њему превладати меркантилни дух пословног човека којег, упркос спољашњој екстраваганцији и разбарушености, ипак води логичка рачуница, па ће на крају заиста успети да од Америке поново направи велику земљу?

Иако је до 20. јануара, дана када ће 45. председник САД бити званично инаугурисан испред Капитол хила, остало тек нешто више од месец дана, мало је опипљивих доказа који би недвосмислено могли да укажу у којем ће смеру кренути Трамп и где ће, последично, повести свет какав данас познајемо. Било би, ипак, превише наивно мислити да су контрадикторни сигнали које шаље само израз његове политичке недораслости и мањка искуства. Пре ће бити да милијардер који је прешао пут од двоструког аутсајдера (најпре на партијским, па потом и на „правим” председничким изборима) сасвим свесно повлачи збуњујуће потезе, уживајући у фами коју на тај начин изазива.

КИНА, КИНА, КИНА: Још док се борио за председничку номинацију у редовима републиканаца и за већину људи био тек жовијална маскота избора 2016, Доналд Трамп је неколико пута јавно иступао критикујући однос Вашингтона и Пекинга, нарочито његову економску димензију. Није дуго требало да у интернет заједници буде измонтиран снимак запенушеног тајкуна како у различитим ситуацијама грми: „Кина, Кина, Кина”... Помало бизаран скеч забављао је тада гледаоце широм света, али свега неколико месеци касније многима од њих је застала кнедла у грлу када је Трамп према Кини за само неколико дана повукао два, раније незамислива потеза. Таман се некако слегла прашина око телефонског разговора новоизабраног председника САД и председнице Тајвана од којег су у Пекингу поскочили, да би Трамп бацио још једну реторичку „бомбу”. Наиме, јавно се запитао зашто би Америка морала да поштује политику „једне Кине”, постулат који је предуслов за било какву дипломатску активност са Пекингом, ако већ Кинези не буду спреми на уступке у трговинским односима.

Након што је лаконски доведен у питање један од темеља односа две земље, било је занимљиво посматрати даље реакције Трампа и Пекинга, сваког преко своје омиљене платформе за комуницирање – „Твитера”, односно партијског гласила „Женмин жибао”. И док се Трамп питао због чега је у реду да САД продају оружје Тајвану, а неприхватљиво да он разговара са тајванском председницом, утицајни кинески медиј се у једном од својих издања на енглеском језику у редакцијском уводнику запитао зашто би Пекинг, ако Америка већ не поштује политику „једне Кине”, инсистирао на мирном присаједињењу Тајвана кад већ то може да уради на силу.

СЛОН У СТАКЛАРСКОЈ РАДЊИ: Да је реч о трапавим гафовима неискусног политичара који се намерачио да кроји спољну политику по сопственој мери, теза је која доминира у већем делу либералне западне интелигенције. Ипак, имајући у виду целокупан Трампов опус, било би наивно потценити његову стратегију. Пре би могло бити речи о бизнис приступу „топло-хладно”. Наиме, нови шеф Беле куће за амбасадора у Пекинг шаље гувернера Ајове Терија Бренстеда, којег је кинески премијер Си Ђинпинг описао као „старог пријатеља”, што је несумњиво велико признање у деликатној кинеској дипломатији. Бренстед и Си су се упознали 1985. када је Си (у то време звезда у успону Комунистичке партије) први пут боравио у САД, а домаћин му је био управо новопостављени амерички амбасадор.

Да је Трамп у Пекинг послао неког спољнополитичког јастреба, каквих у Стејт департменту не мањка, онда би то значило материјализацију његових гласних размишљања на „Твитеру”. Овако се слање познатог лица донекле може тумачити као испружена рука, и за сада једини конкретан корак према Кини. Све остало су спекулације и (намерне?) провокације новог председника који је у потпуности „украо шоу” свом претходнику, и даље актуелном шефу државе, који се све ређе помиње... Наравно, ништа не би било погрешније неголи свести причу о будућности сино-америчких односа на позивање на летње дружење, издање Ајова, 1985. Си Ђинпинг је неколико пута поновио да жели да Азијом управљају Азијати, што у тренутном политичко-економском кључу у Пекингу ваља превести као циљ да Азијом управљају – Кинези.

БУРА У ШОЉИЦИ ЧАЈА: Од Никсонове посете Кини, која се сматра вододелницом у савременим америчко-кинеским односима, прошло је готово пола века, и везе између две земље су грађене превасходно у економској димензији, уз што је могуће веће избегавање конфронтације. Оно што се ових дана често губи из вида када се говори о Трамповој „тврдој” тактици према Кини јесте да је заокрет ипак направио Барак Обама. Из кинеске перспективе, до прекорачења оквира добре праксе у међусобним односима дошло је када је Обамина администрација лансирала спољнополитичку стратегију названу „азијски стожер”, чија је суштина пребацивање кључних америчких интереса из Европе и са Блиског истока на подручје источне Азије. Хилари Клинтон, тада на месту државне секретарке, прогласила је у ауторском тексту за „Форин полиси” 21. век америчким веком на Пацифику. Као својеврстан пакет-аранжман уз „азијски стожер” иде и америчка иницијатива о трговинском споразуму, такозвано Транспацифичко партнерство, које у суштини више представља поруку онима који су искључени из ње него њеним члановима. А Кина није у том клубу...

Легендарни амерички спољнополитички гуру, и архитекта приближавања са Кином Хенри Кисинџер недавно се осврнуо на Трампове опаске према политици Пекинга. Иако је устврдио да примедбе новоизабраног председника „нису биле мудре”, поручио је да уопште не сумња да ће Трамп када уђе у Овални кабинет и те како водити рачуна да не повреди начело политике „једне Кине”. Дипломатски доајен је претходно боравио и у Пекингу, где се су сусрео са Си Ђинпингом. Случајно или не, Трампове изјаве су, осим неколико жаока у партијским гласилима, махом игнорисане. Заправо, третиране су као бура у шољици чаја, као игроказ који нема никакву тежину докле год не долази са најпрестижније адресе у вашингтонској Авенији Пенсилванија.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.