Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мигранти све чешће на удару кријумчара

У овој години највише тражилаца азила из Авганистана, Сирије и Ирака, а азил је током 2016. добило 17 особа
Мигрантска вечера у напуштеном складишту у Београду (Фото Танјуг)

Повод за недавни сукоб миграната на београдском Зеленом венцу, у којем је један Авганистанац убијен, док је други рањен, била је свађа међу кријумчарима људи. Тензије у прихватним центрима су све веће, јер су мигранти „заглављени” у Србији с обзиром на то да Мађарска од пре неколико седмица дневно пушта мање од 30 људи на своју територију, па се чекање на улаз у земљу Европске уније продужава и на више месеци, наводе у Агенцији Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) у Србији.

У ситуацији када су границе за мигранте затворене све је више кријумчара који злоупотребљавају њихов положај. Тренутно, према оцени Ханса Фридриха Шодера, шефа Представништва УНХЦР-а у Србији, на територији наше земље има више од 6.000 миграната, али се верује да се њихов број пење и до 8.000 пошто има и оних „невидљивих” то јест миграната који илегалним каналима путују кроз Србију.

„Кријумчаре можете видети у центру Београда, на аутобуској и железничкој станици, како нуде мигрантима превоз. Преко њих избеглице и долазе у Београд. Мигранти су изложени малтретирању током илегалног пута, кријумчари их превозе у нељудским условима, угрожен им је живот”, наглашава Шодер.

У овој години највише тражилаца азила било је из Авганистана – 3.859, затим из Сирије – 1.769, Ирака – 1.564 и Пакистана – 818. Регистровано је и 944 тражиоца азила из других земаља, највише из Ирана, Сомалије, Алжира, Марока... Ове године у Србији азил је добило 17 тражилаца, а процедура за добијање азила је прилично дуга. Иначе, од краја јула на граници са Бугарском и Македонијом налазе се здружене снаге војске и полиције које спречавају илегалне уласке миграната, али откривају и кријумчаре људи.

Шеф УНХЦР-а у Србији напомиње да су сви центри за азил пуни и да у овом тренутку нема довољно капацитета за све избеглице и мигранте који се налазе у нашој земљи, али надлежни су обећали да ће према потребама обезбеђивати нови смештај у прихватним центрима. Међутим, осим неопходне помоћи у смештају и храни, мигрантима је потребно обезбедити и медицинско лечење, али и школовање деце која месецима бораве у Србији. Да би се то остварило неопходна је боља сарадња свих институција, сматра Шодер.

Преко је потребна и новчана помоћ Европске уније земљама кроз које пролазе мигранти, а УНХЦР је ове године дао 14 милиона долара за различите програме у нашој земљи. Подсећамо, недавно је отворена амбуланта за мигранте код прихватног центра у Крњачи и то средствима ове организације.

Међународна организација за миграције и УНХЦР ускоро би требало да објаве нови апел за хуманитарну помоћ државама за управљање избегличком и мигрантском кризом у 2017. години, а посебно поглавље овог апела посвећено је потребама у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.