Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Непоуздани водич за 2017.

Шта год да се буде догађало, опште је уверење, биће онако како никада није било

Док се 2016. приближава крају, са још непотпуним инвентаром – преостале две седмице би могле да му нешто придодају – очигледно да je ово била година „дешавања неочекиваног”.„Брегзит” и „трампотрес” – исходи британског референдума и америчких председничких избора – били су највећи шокови и догађаји с најдалекосежнијим последицама који су, управо због своје неочекиваности, објашњиви само у ретроспективи.

Па и у том случају само делимично. Нема наиме још комплетног одговора на кључно питање које се овим поводима наметнуло: како су грађани ове две нације, који се сматрају рационалним и прагматичним, могли да подлегну демагозима и подрже нешто што се, из много разлога и тешко оборивих аргумената, сматра лошим за националне интересе и њих саме.

У оба случаја актуелна преокупација је – како да се смањи штета. Компликовани британски развод од ЕУ још није формално започео, али је већ сасвим јасно да ће бити скуп: рачун се процењује између 20 и 60 милијарди евра!

Американци се дотле суочавају с парадоксом да је губитница председничке трке Хилари Клинтон освојила чак 2,8 милиона гласова више од победника Доналда Трампа који је то постао захваљујући тесној, мањој од једног процента, предности у три „колебљиве државе”, уз пратећу контроверзу о наводној хакерској манипулацији Русије у његову корист.

Година на измаку остаће упамћена и по томе што је у њој много тога што је било ненормално постало нормално. Легитимизовање политичког лагања и игнорисање чињеница притом је најштетније, јер за резултат има ерозију суштине демократије: да се на референдумима и изборима изјашњавају бирачи који су обавештени, а не лажима заведени.

Шта 2016. оставља у наслеђе 2017? То је наизглед лако питање – на које нема одговора.

Зашто га нема показала је управо одлазећа година, у којој су се политички пророци жестоко опекли, превиђајући да се догађаји у политици могу прогнозирати (због чега постоје и политичке кладионице), али не и предвиђати.

То међутим није препрека за нова нагађања, уз неизбежну поделу на оптимисте, песимисте и оне који претендују да су реалисти. Уз опкладу да сигурно неће бити боље него што је било, што значи да може да буде горе. Чак и у случају да догодине буде много више очекиваног него неочекиваног.

Све опет почиње од Америке и Трампа. Док нови председник формира свој кабинет, ужива у глобалној пажњи и навелико твитује контуре политике коју ће спроводити од 20. јануара када ступа на дужност, уочљиво је да је више стрепњи него нада. Шта год да се буде догађало, опште је уверење, биће онако како никада није било.

На први поглед, у Вашингтону нова политичка елита смењује стару, али реч је и о нечему много већем: да је оно што се досад чинило веома чврстим, у ствари крхко; да су америчке институције почеле да „отказују” и да би управо Трампов тријумф могао да буде почетак краја „бренда Америка” и најава „заласка империје”.

Трампове популистичке тираде за време кампање против вашингтонске „мочваре”, судећи по сарадницима којима се окружује, биле су само мамац који су прогутали амерички губитници глобализације: његов кабинет, још некомплетан додуше, по комбинованом богатству својих припадника засењује све скорашње администрације.

Трампов избор Рекса Тилерсона, шефа једне од највећих нафтних компанија света, наводног пријатеља Путина, за новог државног секретара донео је спекулације да ће нова спољна политика САД почивати више на погодбама него на принципима. То би могло да доведе до „Јалте 2.0”: препуштања Русији Украјине (са Кримом, наравно), Белорусије, Сирије, па можда и Србије која се упире да остане несврстана у данашњем свету у којем је сврставање врлина.

Не искључује се, судећи по Трамповој реторици, ни економски рат Америке са Кином, а међу црним сценаријима је нека нуклеарна авантура Северне Кореје…

У средишту пажње већ на почетку 2017. биће међутим Европа: у марту су избори у Холандији где су у порасту шансе десничарског екстремисте Герта Вилдерса. Само месец дана касније одржавају се председнички избори у Француској где не би било превелико изненађење победи ли Мари ле Пен, европски Трамп у сукњи.

Шта ако на изборима за Бундестаг без већине, па тиме и без канцеларског положаја, остане узданица ЕУ Ангела Меркел? Или ако на (очекиваним) ванредним изборима у Италији на власт дође комичар Бепе Грило и одмах организује референдум о изласку из еврозоне?

И тако редом. На „стрес тесту” биће све оно што је досад сматрано загарантованим. Неизвесности које доноси 2017. постају донекле разумљивије ако се на политичке земљотресе из ове године гледа као на симптоме шире кризе глобалног политичког и економског поретка коме се простор за регенерацију све више сужава, мада још није исцрпео све своје ресурсе.

„Ветар угаси свећу и распири пожар”, каже теоретичар „непредвидивог” Насим Талеб. Живи били па видели шта ће нас од ова два снаћи у срећној нам новој 2017.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.