Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од државног монопола гори је само приватни

Предлог закона о комуналним делатностима посланици би требало добро да „претресу”, јер свака брзоплетост и недореченост – скупо ће нас коштати
Приватници ушли у 24 локална комунална предузећа (Фото Д. Јевремовић)

Расправа о Предлогу закона о комуналним делатностима у Скупштини Србије почиње данас. Ако га посланици усвоје, од укупно 15 комуналних услуга, приватницима би било омогућено да девет пружају као концесионари, а шест као „ортаци” са државом на основу уложеног капитала у заједничко предузеће по моделу јавно-приватног партнерства.

Колико ће посланици расправљати о овој тачки дневног реда и какав ће на крају бити коначни текст новог закона о комунални делатностима – остаје да се види. У јавној расправи своје интересе су бранили представници запослених у комуналним предузећима, као и заинтересовани инвеститори. Утисак је да интерес грађана није дошао до изражаја. Зато од посланика очекују да Предлог закона о комуналним делатностима добро „претресу”. Јер, свака брзоплетост и недореченост – скупо ће нас коштати.

Никоме не пада на памет да оспорава намеру државе да омогући конкуренцију и улагање приватног капитала у област комуналних услуга. Поготову кад се зна да градови и општине често немају пара да одржавају и обнављају ни постојећу опрему, а камо ли да улажу у развој. Али, никако не сме да нам се догоди оно што нам се већ дешавало „у сопственом дворишту”, као ни оно што се десило у Бугарској и Румунији, а што је предлагачу новог закона добро знано.

Упућени тврде да је од државног монопола гори само приватни монопол. Неконтролисаним уласком приватног капитала у комуналну област наведене државе су изгубиле контролу над комуналном инфраструктуром.

У Србији је законом омогућено такозвано јавно-приватно партнерство, што је, заправо, ортаклук приватника и општина у комуналним делатностима. На овај начин се управља отпадом у 24 општине, а приватне фирме газдују са четири санитарне депоније – у Кикинда, Лапову, Јагодину и Лесковцу. У пословном удружењу комуналних предузећа „Комдел” кажу да су искуства различита. Има примера да приватни партнери извршавају своје уговором преузете обавезе на опште задовољство. У другим је овај вид пружања комуналних услуга кренуо лоше, код трећих су се неспоразуми између уговорних страна појавили касније. Било је невоља у Лесковцу, Кикинди, Ковачици, Смедеревској Паланци, Кањижи, Жагубици...

У Малом Црнићу приватни партнер који је износио смеће повукао се из посла, а иста или слична судбина задесила је и четири околне општине.

– Најгоре су прошли грађани Зајечара – подсећа Лазар Крњета, извршни директор „Комдела”. – Приватник је одустао од уговореног јавно-приватног партнерства. Грађани су усред зиме остали без грејања, а општини су остали силни дугови.

Лоше искуство са концесионарима имају Будимпешта, Софија и Сегедин, који су били принуђени да откупљују водоводе које су дали концесионарима на вишедеценијско управљање. Софија има проблема и са приватником коме је поверила да сакупља и одвози комунални отпад. У словачкој Банској Бистрици страној компанији дата је концесија на депонију, што је побољшало поступање са отпадом, али је произвело и нагли раст цена.

Код јавно-приватног партнерства и концесија прети опасност од такозваног фискалног ризика. Склапањем неповољног уговора буџет локалне самоуправе или државе може бити на штети. То се десило у Мађарској и Португалији. Отуда страх од концесија.

Према мишљењу Татјане Павловић-Крижанић, стручњака за јавно-приватна партнерства у УСАИД-овом програму одрживог локалног развоја, неке концесије код нас су лоше прошле зато што су јавне власти биле без довољно знања. Амбициозно се улазило у велике пројекте без темељне припреме и добрих кост-бенефит анализа. Уговори се најчешће раскидају зато што нису добро регулисани односи међу партнерима, а приватници нису довољно упознати са пословањем у Србији. Очекују да им се уложено брзо врати, у првих неколико година, што је нереално.

Према студији Светске банке, која је обрадила учешће приватног сектора у изградњи инфраструктуре у Централној, Источној и Југоисточној Европи, кључни елементи успеха јавно-приватних партнерстава су: умереност планирања изградње, што значи да велике пројекте треба градити по фазама. Затим, израда свеобухватних студија изводљивости са солидним финансијским анализама и одговарајућа подела ризика. Пребацивање већег дела ризика на приватни сектор обично повећава укупне трошкове.

Предлагач новог закона о комуналним делатностима сматра да ће приватне фирме и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге и да Предлог закона „не уноси нове елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”.

У „Комделу” тврде да су најразвијеније европске државе задржале контролу над најважнијим комуналним сервисима. У Шведској, Холандији и Аустрији комунална предузећа су у државном власништву док су у Француској и Италији мешовита друштва са већинским државним капиталом.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.