Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банке пуне пара, а бирају клијенте

Извештај Народне банке показује да је 30 банака у првих девет месеци остварило нето добит од 33 милијарде динара, што је 23 одсто више него лане
Највећа тражња за рефинансирајућим кредитима (Фото Жељко Јовановић)

Рата само пет хиљада динара. Куповина с картицом која доноси попусте. Заборавите на новчаник плаћајте мобилним уместо картице. Кредитна картица на рате без камате. Брз и једноставан онлајн кеш кредит. Нон-стоп кредит.

Рекламе с оваквим садржајима не престају да се врте на тв каналима. Банкарских огласа пуне су новине, а и билборди. Површни посматрач би закључио да су банке претекле све остале оглашиваче. Стара је маркетиншка истина да се највише рекламира роба која не иде. Да ли је могуће да је то случај с банкама или је посреди нешто друго?

Према сувим економским подацима банкама у Србији добро иде. Извештај Народне банке показује да је 30 банака у првих девет месеци ове године остварило нето добитак пре опорезивања од готово 33 милијарде динара, а у односу на исти период прошле године то је више за 23 одсто што указује на раст профитабилности.

Није спорно то што су банке ликвидне, међутим банкари кажу да је њихов проблем то што нема квалитетне тражње, поготово оне инвестиционе привредне која, разумљиво, „вуче” и највеће пласмане банака. Када не би било маркетиншки контрапродуктивно банкарски оглас би гласио – тражимо сигурног дужника.

Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, недавно је изјавио за наш лист да, иако су каматне стопе и до 50 одсто ниже од оних пре две, три године, на тржишту нема значајније тражње привреде за кредитима.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се према теорији маркетинга рекламира роба која се не продаје.

– Банке су високо ликвидне, имају вишка новца, али им је проблем коме да их пласирају. Тражња за кредитима постоји, али не таква какву банке желе. Банке не могу да нађу довољно добрих клијената за које могу да буду сигурне да ће им вратити зајам, и главницу и камату. И то је банкарско проклетство. За разлику од обичних људи, које мучи недостатак пара да покрију своје потребе, банке имају више него што им треба и зато су у маркетиншким кампањама све агресивније – каже Савић.

Он додаје да банке клијентима нуде најниже камате у последњих неколико деценија што јесте тачно, маме их тиме да је сада најповољније време за узимање кредита што, с обзиром на цену кредита, такође јесте тачно.

Коме се банке обраћају честим тв рекламама у ударним терминима?

– Сигурност пласмана је оно што банке највише мучи. Они захваљујући Кредитном бироу скенирају ситуацију својих дужника, а они који су компромитовани, у смислу да су регистровани као они који су доспели у доцњу или уопште нису вратили кредит, за њих нису пожељни нови дужници. Они примамљивом понудом желе да заголицају машту управо оних који су опрезни у личним финансијама, који уопште нису дужници и који се тешко задужују, а само смрт или болест их може спречити да не плате зајам. Они желе да убеде једног Љубодрага Савића који је у животу узео само један кредит да је време да озбиљно размисли о узимању кредита – каже наш саговорник.

Да постоји категорија дужника која је преценила своје могућности за отплату зајмова јасно је, каже он, и по томе што постоји велика тражња за рефинансирајућим кредитима. Ти дужници буквално опседају банке, односно иду од једне до друге у потрази за што повољнијим условима и за новим кредитором. Други показатељ о томе колико имамо несолвентних зајмова је онај о такозваним НПЛ-овима, односно кредитима са проблемима у отплати који чини чак петину свих одобрених зајмова што је вредносно око 3,25 милијарди евра како показују најновији подаци Народне банке.

– Када је удео лоших зајмова до пет одсто банке то могу да толеришу, међутим све преко тога је забрињавајуће, а банке то решавају тако што повећавају камату па онда им онај ко уредно враћа зајам надомести губитак. Кад расту НПЛ-ови расте и ризик земље, а за овдашњи висок удео лоших зајмова НБС и држава још немају решење. Банкама су проблем велика предузећа, јер када она тону потапају због великих пласмана и банке – каже Савић.

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.