Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Убиство амбасадора Карлова отворило многа питања

Неки западни медији чак вуку паралелу са злокобним сарајевским атентатом, док турски медији „бљују ватру” на непријатеља „број један” председника Реџепа Тајипа Ердогана, Фетулаха Гулена, као одговорног за напад, уз додатак да је усве „умешана и ЦИА”
Опроштај од амбасадора Андреја Карлова у Турској (Фото Ројтерс)

Убиство руског амбасадора Андреја Карлова у Анкари отворило је многа питања, од тога коме и зашто одговара атентат, ко ће и зашто из овога изаћи као поражен или побдник, како ће то утицати не само на руско-турске односе и рат у Сирији, те шта се може очекивати након овог безумног чина.

Истовремено, неки западни медији, попут лондонскога Гардијана, чак вуку паралелу са злокобним сарајевским атентатом на аустријскога престолонаследника Фердинанда, који је свет гурнуо у кланицу Првога светског рата, док турски медији „бљују ватру” на непријатеља „број један” председника Реџепа Тајипа Ердогана, Фетулаха Гулена, као одговорног за напад, уз додатак да је усве „умешана и ЦИА”.

Анкара након неуспелог пуча тражи изручење Гулена од САД-а, а у самој земљи влада права антигуленовска хистерија. Све то, пише загребачки Јутарњи лист, додатно удаљава Турску, другу војску по снази у НАТО-у, од САД и баца је у јачи стисак Москве.

То, како се наводи, целој трагичној ситуацији даје додатну драматику у ово крваво предпразнично време када се Европом шири немир због низа терористичких напада и готово хистеричне атмосфере претњи.

Како сада ствари стоје, Андреј Карлов није убијен (само) као симбол 'руског ангажмана у Сирији' и због деструкције готово савезничких односа Русије и Турске, него је, како пишу руски медији, амбасадор био један од главних организатора и посредника у припреми тројног кремаљског сусрета министара спољних послова Русије, Турске и Ирана - Сергеја Лаврова, Мевлута Чавушоглуа и Мохамеда Џавада Зарифа.

За тај се сусрет тврди да ће (може) бити прекретница у односима на Блиском истоку те ће (може) изградити нову конфигурацију политичких савезништава у вези с ратовима у Сирији, али и Ираку.

Иако се догодила екстремна ситуација, тројни састанак у Москви није отказан, а након њега је речено да су три државе спремне гарантовати споразум између сиријске опозиције и власти, договарати прекид ватре, доставу хуманитарне помоћи те слободни проток људи по Сирији.

Тиме су Русија, Турска и Иран себе декларисали као земље које одређују и креирају судбину Сирије те да им можда Запад ни не треба као партнер, осим, можда, да се прилагоди њиховим одредбама.

Додуше, наводи се даље, Турска и Иран су у конкурентским односима на терену, али с истим амбицијама регионалних (и шире) сила, а Русија у свом налету као (тренутни) господар сиријске ситуације жели контролисати (имати под собом) најјаче „домаће” учеснике.

Јутарњи пише да Мосва сада сматра да може држати под контролом и Техеран и Анкару, али све зависи и о томе какву ће позицију заузети нова америчка администрација Доналда Трампа јер интеррегнум у САД-у траје предуго.

САД је у овом тренутку са својим сиријским савезницима избачена из игре, а Брисел се дуго загрејава уз линију игралишта, без веће амбиције да уђе у игру оптерећен властитим бригама и дилемама које се само своде на то да зауставе (могући) нови избеглички продор у Европу.

Из смрти свог амбасадора Русија може „извући” највише, пише Јутарњи и додаје да је Запад унисоно осудио тај безумни терористички чин, а оно што је, како се наводи, најбитније, поготово турском председнику Ердогану, јесте да са себе скине било какву одговорност те да Владимир Путин то прихвати.

И загребачки Експрес пише да догађаји у Турској подсећају на убиство аустријског престолонаследника Фердинанда у Сарајеву пре сто година, који је следом каснијих догађаја гурнуо свет у Први светски рат.

Као пре стотину година, свет је данас препун тензија, расте национализам, а политичке идеје доводе до незадовољства међу грађанима и стари светски поредак чини се пред распадом, пише овај хрватски портал.

Данас руске и турске власти очито координирају свој одговор на атентат. Сигурно је, додаје се, да неће међусобно заратити, а обе државе криве терористе за покушаје нарушавања њихових односа. Ипак, констатује портал, злокобна сенка се спустила.

„Експлозије, тероризам, секташко и националистичко насиље шири се пламеновима рата који прождиру Сирију. Шире се преко граница држава и преко морских обала”, наводи Експрес уз подсећање на речи убице амбасадора: „Не заборавите Алеп. Не заборавите Сирију”.

Готово нестварни снимци и фотографије забележиле су последње тренутке живота руског амбасадора и његовог убице у Анкари.

„Живимо у чудним и узнемирујућим временима. Толико тога чини се нестварним да се понекад морамо подсетити да су догађаји описани у вестима доиста стварни. Изнад свега надвила се мрачна сенка несигурности”, пише Експрес и констатује да је можда убица из Анкаре стварно хтео само да упозори на патње људи у Алепу.

Танјуг

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.