Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грађани Србије догодине враћају 6,6 милијарди евра дуга

Највећи део тих пара биће обезбеђен из кредита. Када jе о јавном дугу реч, држава већ пет година у законском прекршају
(Фото Анђелко Васиљевић)

Само у току следеће године порески обвезници ће на име камата за старе дугове морати да плате 134 милијарде динара. То представља чак три одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.

Да није ових расхода, буџет Србије би био у плусу од 65 милијарди динара. Толико би пара у благајни претекло на крају године, јер би приходи били значајно већи од расхода.

Оно што забрињава је што су издаци за камате значајно већи од укупних инвестиција (94 милијарде динара), као и то што држава за враћање камата кредиторима издваја више него за неке виталне функције као што су: здравство (11,59 милијарди), образовање (16,9 милијарди), војска (59 милијарде) и полиција (66 милијарди динара).

Тиме се, међутим, наше обавезе према кредиторима не завршавају. Кад се на то дода и отплата главнице у укупном износу од 686 милијарди динара, колико је Фискалном стратегијом планирано за следећу годину, наше укупне обавезе према повериоцима догодине достижу невероватних 820 милијарди динара. То значи да ће министар финансија Душан Вујовић догодине морати да спреми чак 6,6 милијарди евра да измири наше дугове.

Највећи део тих пара биће обезбеђен из кредита. То је тај чувени „рол овер” о коме премијер Александар Вучић стално говори, а који једноставно речено значи замену старих кредита новим.

Оно што је, ипак, добра вест је да су, први пут од почетка кризе, издаци за камате почели да падају. Буџетом за 2016. било је предвиђено да се на камате потроши 140 милијарди динара. То значи да је министар финансија Душан Вујовић планирао да у 2017. години, по том основу потроши шест милијарди динара мање. План је да нас камате и главница мање коштају и у 2018. години.

Како може да се види у Фискалној стратегији, документу који су посланици недавно усвојили, отплата главнице и камата у 2018. износиће 740 милијарди динара. План је да у 2019. наше обавезе према кредиторима буду још мање (708 милијарди).

Креатори фискалне политике, иначе, очекују да током ове године јавни дуг почне да пада. То је основни разлог због кога је Србија 2015. године почела да спроводи оштре мере фискалне консолидације, које су подразумевале и смањење плата и пензија.

Према подацима Министарства финансија, последњег дана октобра наш укупни јавни дуг достигао је 24,59 милијарди евра. То представља чак 72,1 одсто БДП-а. По закону, сва државна дуговања не би смела да буду већа од 45 одсто БДП-а. Тако барем пише у Закону о буџетском систему који је, по свему судећи, већ годинама мртво слово на папиру. Држава Србија је, када је о јавном дугу реч, већ пет година у законском прекршају. Дозвољену границу од 45 одсто прешли смо још крајем 2011. године, када смо званично ушли у „црвено”. Било је то за време владе премијера Мирка Цветковића када су званични подаци о стању јавног дуга и престали да се објављују. Да је Србија пробила законом дозвољену границу први пут је, из уста државних званичника речено тек у другој половини 2012. године. Тада је министар финансија био Млађан Динкић, а премијер Ивица Дачић. Александар Вучић у то време био је први потпредседник владе. Иначе, први који је јавно објавио ову лошу вест, крајем 2011. године, био је Иван Николић сарадник Економског института. Према критеријумима Европске уније, презадуженом се сматра она држава чији је јавни дуг већи од 60 одсто. Министар финансија Душан Вујовић недавно је најавио да размишља о евентуалним изменама Закона о буџетском систему и усклађивања правне регулативе са ЕУ.

У јавности често могу да се чују подаци о томе колико и када се држава највише задужила. Званично, у периоду од 2008. до 2012. (влада Мирка Цветковића) јавни дуг је повећан са 8,78 на 17,7 милијарди. На крају 2011. године јавни дуг износио је 14,78 милијарди.

Од 2012. године наовамо, дакле од доласка Српске напредне странке на власт, јавни дуг се такође значајно увећао и сада достиже 24,6 милијарди евра.

Оно што често остаје нејасно широј јавности јесте како то јавни дуг расте ако дефицит пада? Од 2014. године, министар финансија Душан Вујовић значајно је смањио минус у каси (са 6,6 на 1,7 одсто БДП-а). Истовремено, удео јавног дуга у БДП-у увећан је (са 70 на 72 одсто БДП-а).

Најбољи одговор на питање како дуг расте ако дефицит пада дао је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. И то још 2012. године. Дакле, у време када је Фискални савет упозоравао да Србији прети криза јавног дуга и да је земља на ивици банкрота. Чланови савета тада су сматрали да је једини начин да наша земља избегне кризу јавног дуга спровођење тешких мера, које су подразумевале и смањење плата и пензија.

Алтипармаков је тада поједностављено објаснио да је управљање јавним дугом исто као и управљање „Титаником”. То значи да у тренутку када велики брод пред собом угледа санту леда, већ је касно да капетан почне да мења правац. Да би се несрећа избегла, кормило раније мора да почне да се окреће у страну.

Односно, држава мора да се задужује све док има минус у државној каси. Да би удео јавног дуга у бруто домаћем производу почео да пада неопходно је и да привреда расте брже од укупног државног дуга.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.