Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко стоји иза атентата на амбасадора Карлова

„Хуријет” открива да атентатор није, како се у почетку тврдило, био суспендован из полиције, него је чак после пуча „осам пута био део ширег Ердогановог обезбеђења”
(Фото: Ројтерс)

Први налази после атентата на руског амбасадора Андреја Карлова у Анкари изазивају збуњују. Ко стоји иза злочина који је шокирао свет – присталице Фетулаха Гулена или Нусра фронт? Коме смета нормализација односа између Анкаре и Москве? Ко је полицајац који је јавно стрељао руског дипломату – пред камерама и публиком – и у његова леђа испалио једанаест, метака и то у најелитнијем и самим тим најбезбеднијем делу Анкаре, на Чанкаји, где се налазе многе амбасаде и резиденције, где непримећено ни птица не може да пролети?

Хици који су испаљени у престоници били су уперени не толико у дипломату Карлова, колико у турско-руско приближавање и сарадњу која је поново почела у августу после сусрета председника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана. Нормализација односа, после извињења због обарања руског авиона, очигледно некоме смета, поготово што две земље успевају да премосте различите ставове око кризе у Алепу и Сирији. Истрага би требало да одговори на питање ко је повлачио конце из неког скривеног места – у Турској или у иностранству – јер од зближавања Анкаре и Москве зазиру и у појединим земљама региона и на Западу, пошто имају стратешке интересе на Блиском истоку.

„Ово је нечија провокација. Са тим се сложио и председник (Владимир) Путин. Ово није напад на руског амбасадора, ово је напад на турску државу и турски народ”, изјавио је Ердоган после телефонског разговора са шефом руске државе. Он је нагласио да две земље неће поклекнути пред овим изазовом.

Почетни расплет збуњује. Турски званичници немају дилеме: они већ оптужују имама Фетулаха Гулена, коме наводно смета нормализовање односа између Турске и Русије, док је у исто време једна исламистичка група преузела одговорност за атентат.

„И Турска и Русија знају ко стоји иза атентата на амбасадора Карлова. То је терористичка организација Фетулаха Гулена”, изјавио је министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.

У имама Гулена, који последњих 15 година живи у америчкој савезној држави Пенсилванија, упро је прстом и председник Реџеп Тајип Ердоган. Турска дуже време тражи његово изручење, пошто је осумњичен да стоји иза неуспелог војног удара 15. јула ове године, али се Вашингтон засад оглушава о тај захтев.

Загонетни свештеник Гулен, који се иначе ретко оглашава, овог пута је одмах одбацио оптужбе Анкаре. „Најоштрије осуђујем тај гнусни чин тероризма и тражим да се кривац пронађе и казни”, изјавио је он пренеле су агенције.

У Москви су приметно суздржани и истичу да не треба журити са закључцима.

„Треба сачекати налазе стручњака који раде на расветљивању атентата”, изјавио је представник за медије председника Путина.

После договора председника Путина и Ердогана у истрази учествују и руски експерти, екипа од 18 људи, који су већ у Анкари.

И у Вашингтону кажу да треба пустити истрагу да уради свој посао. „Морамо дозволити да чињенице и докази изађу на светло дана пре него што исхитрено извлачимо закључке”, изјавио је портпарол Стејт департмента. Он је сумње да САД подржавају оне који стоје иза атентата или су индиректно умешане у злочин окарактерисао као „апсурдне, неистините и смешне”.

У међувремену је одговорност за атентат преузела терористичка група Џеиш ел Фатах, што је назив за удружене снаге сиријских исламистичких група, међу којима је и Нусра фронт, огранак Ал Каиде све донедавно, када је, барем формално, раскинуо везе с том организацијом.

„Пошто цео свет није био довољно јак да подржи муслимане у Сирији, омладинац Нусре Мевлут Мерт Алтинташ убио је амбасадора Русије Карлова. Ово је прва у низу освета за убијене жене, децу и старце у Алепу и за проливену крв муслимана у свим деловима света”, истакнуто је у саопштењу те групе објављеном на ТВ мрежи Сумарија.

Аналитичари у Анкари изражавају сумњу у веродостојност саопштења, поготово што се група досад увек оглашавала на свом сајту „Минарет ел бејдха”.

Велика енигма је и сам атентатор, 22-годишњи полицајац Мевлут Мерт Алтинташ. Ту ће истрага морати да одговори на многа питања: како је наоружан ушао у галерију у којој је амбасадор говорио на једној изложби о Русији, како се нашао на позорници иза леђа дипломате као да му је телохранитељ, како то да је после злочина неколико минута остао на бини узвикијући пароле о одбрани Алепа и Сирије. У међувремену је ставио и нову муницију у пиштољ...

Према открићима локалних медија, Алтинташ има чудну биографију. Тврди се да је повезан са гуленистима, да је 15. јула, на дан пуча, узео 24-часовно одсуство. Нико не зна где је за то време био и шта је радио.

Атентатор је похађао Гуленове школе које су у међувремену затворене и против њега је после пуча покренута истрага. Али како открива озбиљни „Хуријет”, он изгледа није, како се у почетку тврдило, суспендован из полиције.

„После покушаја пуча, осам пута је био део ширег Ердогановог обезбеђења”, открива лист.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.