Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Швајцарце“ на суд

Док правници и банкари предлажу грађанима Србије да се око кредита у швајцарским францима договоре путем медијације, Уставни суд Хрватске већ је донео пресуду – да ови кредити садрже непоштене уговорне одредбе због везаности главнице за франак.

Уставни суд Хрватске је 20. децембра укинуо пресуду Врховног суда, који је раније пресудио у корист банака. Суд је одмах сазвао конференцију за новинаре и саопштио вест која је обрадовала чак 100.000 грађана Хрватске који имају кредите у „швицарцима”.

Кад нас у Србији има „само” 19.028 кредита индексираних у швајцарским францима. Банкари настоје да умање проблем, а судство је неодлучно.

Било би много и да је „само” сто људи дошло у ситуацију да целу своју месечну плату даје на месечну рату, а да није пристало на то у тренутку закључивања уговора, пре више година. Не би ни банка одобрила месечно задужење клијента преко половине плате.

Главница кредита везана је за франак, а његов вртоглави раст јесте промењена околност за коју, верујем, нико није могао да зна, мада неки сумњају да има оних који су знали. Уговор о кредиту, међутим, није уговор на срећу. Кладионица увек добија, али банка има право да заради само на камати.

Код нас „швајцарци” још нису ни стигли до Уставног суда, а Врховни касациони суд за сада и даље нема став. Правници и банкари нашли су се протекле недеље на Копаоничкој школи природног права и донели закључак да задужени грађани треба да решавају проблем - путем медијације.

Иако је медијација легитиман начин мирног решавања спорова, питање је ко ће бити медијатори између банака и клијената и каква ће нагодба бити понуђена. Под мотом: „Боље мршава нагодба него дебела парница”, грађанима се препоручује да избегну суд.

Спорост судства наводи се као главни аргумент за медијацију. Као да је дуго трајање судских поступака нормална и готова ствар која се неће и не може променити. Као да судије не знају или неће да знају за правду. Говори се о томе да је медијација бржа и јефтинија, мада многи корисници кредита сматрају да ће им више користити медитација него медијација.

Немам кредит у „швајцарцима”, нити било ко од мојих блиских рођака и пријатеља. Не „навијам” ни за банке ни за адвокате, али желим да видим правну државу на делу, у Србији.

Сваки грађанин има право да поднесе тужбу суду, за поништај, раскид или ревизију уговора. Док парница траје, могуће је тражити да суд одреди привремену меру – да се застане са исплатом рата кредита за време судског поступка.

Коначан исход јесте неизвесан и на њега се може чекати годинама, али не може се грађанима препоручити да не подносе тужбе. Не може се грађанима рећи: Идите да се нагодите са банком јер је судство споро.

По правду се иде у суд а не у банку.

Правосуђе управо у оваквим ситуацијама треба да гради свој ауторитет и да покаже да није под утицајем лобија. И због тога – „швајцарце” треба истерати на суд.

Коментари44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.