Нико није крив за неуспелу реформу правосуђа

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) није нашло „основе сумње да су пријављена лица учинила кривично дело за које су пријављена или било које друго кривично дело које се гони по службеној дужности“. Тако би могло у најкраћем да се образложи одбацивање кривичне пријаве против бивше министарке правде Снежане Маловић и председнице Врховног суда Нате Месаровић, а због неуспеле реформе правосуђа. Најновијим решењем овог тужилаштва, од 6. децембра, чини се да је стављена последња тачка на седам година дуго правосудно мрцварење, како многи називају покушај реформе судства у Србији. Или није?

Кривичном пријавом, поднетом у октобру 2014. године, били су обухваћени и сви некадашњи чланови Високог савета судства (ВСС) – Јелена Боровац, истражни судија Вучко Мирчић, Биљана Тошковић, Надица Јовановић, Ђурђина Бјелобаба, бивши председник скупштинског Одбора за правосуђе Бошко Ристић, Дејан Ћирић и Предраг Димитријевић. Кривичну пријаву су потписали, поред председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића, и Новица Пековић, председник Апелационог суда у Новом Саду, затим судије Врховног касационог суда – Јанко Лазаревић, Зоран Таталовић, Драган Јоцић и Драгиша Ђорђевић.

Драгомир Милојевић тада је јавно објаснио да су поднели тужбу као грађани.

„Сматрамо да је први састав ВСС приликом реизбора 2009. теже повредио права свих судија који нису реизабрани. Као што је познато, Уставни суд је поништио одлуке ВСС, а негативну оцену рада овог тела дале су и бројне међународне институције. Сматрамо да би надлежне институције, које до сада нису реаговале, требало да утврде шта се десило”, рекао је тада Милојевић.

ТОК је у децембру 2014. ту кривичну пријаву одбацио, а тада је на челу ове институције био специјални тужилац Миљко Радисављевић. Након што је пријава одбијена, Републичко тужилаштво је вратило на ново одлучивање и дало је такозвана обавезна упутства ТОК-у, како да провери наводе пријаве. После две године „кувања“ исти резултат – нема кривичног дела.

Наиме, сви некадашњи чланови ВСС дали су изјаве, а поново је прегледана и документација са седница одржаних приликом реизбора судија и приликом одлучивања о жалбама неизабраних судија.

Подносиоци кривичне пријаве навели су тада да су „као службена лица – чланови првог састава ВСС у поступку избора судија искоришћавањем свог службеног положаја теже повредили права 837 судија”, јер приликом доношења одлука о избору судија 16. децембра 2009. „нису одлучивали да ли испуњавају услове да буду бирани за судије”, иако су „били дужни да и на њих примене поступак избора, већ су само одлуком од 25. децембра 2009. констатовали да овим судијама са 31. децембром 2009. престаје судијска функција”. Додаје се и да разрешеним судијама нису дати појединачни разлози за разрешење и да је тиме истовремено нанета штета држави од 1,5 милијарди динара. У образложењу кривичне пријаве се додаје да су тиме што поступак избора према овим судијама није спроведен, они били дискриминисани и било им је повређено право на рад и имовину.

Све разрешене судије су половином 2012. на основу одлуке Уставног суда и Високог савета судства у измењеном саставу, а после промене власти у Србији, враћене на посао.

Бивша министарка правде Снежана Маловић је подношење ове кривичне пријаве протумачила као још један од начина којим се покушава замена теза.

– Да се сакрију, односно пренебрегну сви они пропусти које су судије чиниле и због којих их је Високи савет судства означио као нестручне и недостојне – нагласила је тада Маловићева.

Треба подсетити да је Савет за борбу против корупције саопштио пре две године у време подношења пријаве, да је то тело о незаконитом поступању Снежане Маловић и Нате Месаровић упозорило владу 2012. године и да је у извештају о реформи правосуђа дало препоруке да се разреше сви чланови првог сазива ВСС. Савет је, како се истиче, вршио анализу рада правосуђа од почетка неуспешне реформе правосуђа о чему су влади достављена два исцрпна извештаја 2012. и 2014. године.

Судије које су поднеле кривичну пријаву биле су судије кривичари Врховног суда, али нису прошли реизбор, а онда су тужили свих десет чланова бившег ВСС.

Бивша министарка правде Снежана Маловић тада је рекла да су подносиоци пријаве против ње судије које су ослобађале силоватеље и убице.

– Са таквим особама не желим да полемишем. Због њихових пропуста Високи савет судства их је означио као нестручне и недостојне судијске функције. Сви њихови пропусти су детаљно образложени одлукама Високог савета судства.

После најновијег одбацивања пријаве, подносиоци, које смо питали за коментар, не желе да се изјашњавају док не добију писани отправак, али су сагласни у једном – уложиће приговор. Тачније, неће лако одустати. Неколико тужених незванично нам је рекло да та „освета”, ето није прошла а да je све што су радили било у склопу реформе коју је тражила и надгледала држава.