Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Малта: Талас афричких избеглица биће још већи

Током 2016. на рути између обала Либије и Италије сваког дана смрт у таласима налазило је најмање 14 људи, жена или деце
Преговори миграната и обалске страже у малтешким водама (Фото: Ројтерс)

Европска борба са највећом мигрантском кризом од Другог светског рата ове године завршава се Пировом победом. Колико је контроверзни споразум ЕУ и Турске у марту увелико зауставио прилив миграната преко Егејског мора, толико је сеоба ка Европи интензивирана на централном Медитерану. У зони пловидбе између обала Либије и Туниса према Италији и Малти ове године удавио се рекордан број од 5.000 миграната, известила је Међународна организација за мигранте (ИОМ). У преводу, током 2016. на злосрећној рути између обала урушене Либије и Италије сваког дана смрт у таласима налазило је најмање 14 људи, жена или деце.

На прагу зиме црни рекорд далеко је премашен. Наиме, крајем прошле седмице, на путу из Либије према италијанској обали, само у једном дану подавило се преко 100 миграната. ИОМ ових дана упозорава да су кријумчари променили „модел пословања”. Наиме, кријумчари људи осим што су подигли тарифу по путнику сада укрцавају све већи број избеглица у све горе чамце и бродове. Истовремено, та дотрајала пловила кријумчари пуштају на пучину готово истовремено, тако да у случају хаварије спасиоци веома тешко могу синхронизовано да помогну великом броју цивила раштрканих на чамцима који готово истовремено тону, преноси атински дневник „Катимерини”.

Од јануара до сада више од 360.000 миграната и избеглица прешло је са обала северне Африке у Европу. Малта, следећи председавајући ЕУ од 1. јануара 2017. године, не скрива бојазан да ће талас пристижућих миграната и избеглица из Африке у блиској будућности бити још и већи.

„Африка ће доживети демографску експлозију у догледној будућности, и Европа више нема опцију да се уљуљкује пред проблемом миграција. Уколико Европа врло брзо не осмисли план за решавање темељних економских узрока миграција, талас новопридошлих Африканаца биће све већи”, изјавила је за портал „Јуро њуз” Наташа Мели Додеј, амбасадорка Малте у Пољској, истичући да Малта као неутрална држава у центру Медитерана има намеру да одржи улогу између „два света”: Европе и Африке.

Иначе, Уједињене нације одавно најављују демографски бум Африке од сада до 2050. године. Према УН у Африци данас живи око 1,2 милијарде људи, са текућим годишњим прираштајем од око 30 милиона нових становника. Већ од следеће деценије – тврди УН – прираштај у Африци скочиће на 42 милиона нових становника годишње. Од чега ће тај свет живети, поготово они из испошћених крајева Црног континента, не брине само Ла Валету и Брисел.

У међувремену, острво са око 430.000 становника, Малта је иначе ове године регистровала 500 захтева за азил: званична Ла Валета то оцењује као „велики број”. „Пропорционално то је као када би Пољска примила 170.000 придошлица”, наводи Мели Додеј.

Миграције, безбедност и унутрашње тржиште три су главна приоритета Ла Валете током предстојећег шестомесечног председавања ЕУ, навео је недавно Луис Грех, заменик премијера Малте, упозоравајући да је ЕУ на испиту.

Највећи успех малтешког председниковања биће, сматра амбасадорка Мели Додеј, ако ЕУ уопште успе да осмисли „креативно решење за мигрантску кризу, уз озбиљну ревизију азилантске политике и праведнију релокацију миграната”.

Пут до „креативног европског решења” за афричке (економске) миграције ових дана запео је управо на Малти. Наиме, влада Малија одбила је званични захтев Ла Валете да упути државне службенике на медитеранско острво у мисију идентификације сународника у групи приведених Африканаца чији је захтев за азил одбијен, преноси „Малта дејли”. „Мали искључиво интересује сигурност и благостање сународника. Нећемо слати службенике да идентификују ако је неко из Малија илегално на Малти и саучествовати у њиховој депортацији”, изјавио је за Глас Америке Абдулаје Диоп, министар иностраних послова Малија.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.