четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.12.2016. у 12:00 Тома Тодоровић

Сто осамдесет година здравства у Алексинцу

Прво званично организовање здравственог збрињавања становника забележно крајем 1836. године оснивањем карантинске службе у вароши која је у то време била на српско-турској граници
Збрињавање рањеника у Алексинцу после битке на Шуматовцу Снимио: Иван Грокдан, руски војник добровољац (Фото: Архива историчара Зорана Стевановића)

Алексинац – На данашњи дан пре тачно 180 година у Алексинцу је почео да ради здравствени карантин за људе који долазе из Турске као одбрана од евентуалних заразних болести – од куге, колере и других. Нешто раније, 7. новембра 1836. године донета је одлука у формирању карантина који су од краја те исте године водила двојица лекара – др Херман Магнер и др Антоније Славуј, са којима су радила и петорица болничара. У то време Алексинац је био гранично место са царином (граница са Турском била је између алексиначких села Катун и Дражевац, а Ниш и југ Србије били су под турским ропством све до 1878. године), али и важно војно и место од посебног геополитичког и стратешког значаја. А, што је посебно занимљиво, у то време Србија је имала укупно девет лекара, каже за наш лист историчар Зоран Стевановић. Већ 1876. године, у Алексинцу који се све више развијао (у међувремену добио је суд, гимназију и пошту) почело је оснивање амбулантне и болничке службе, а 1893. године званично је отворена и прва болница са општом службом и породилиштем, грудним и одељењем за заразне болести. Од тада све до данашњих дана здравство у Алексинцу непрестано се развијало, каже за „Политику” директор Опште болнице, једине на територији Нишавског округа, др Горан Видић:

– Са модернизовањем пружања услуга за око 80.000 становника општине Алексинац, Сокобања и Ражањ у последњих неколико година знатно смо унапредили рад установе. Од Министарства здравља добили смо модеран ултразвук, кератофрактометар за одређивање диоптрије, ново санитетско возило и много тога другог, а од Министарства правде добијен је преносни, мобили рендген апарат за одељењске пацијенте – Фондација Б-92 донирала је опрему вредну 50.000 евра у склопу акције „Све за бебе”, а од нашег бившег колеге лекара др Срђана Живановића, који живи и ради у Данској, атроскопски стуб. Захваљујући томе на нашој ортопедији раде се оперативни захвати на рамену и колену, а набавком опреме која иде уз овај вредан апарат у најскорије време моћи ћемо ефикаснији да радимо и на нашој гинекологији и интерном одељењу. У нашој болници, која има три савремене хируршке сале, годишње се угради 50 вештачких кукова не само становницима Алексинца, Сокобање и Ражња већ и пацијентима из свих крајева овог дела Србије – из Ниша, Зајечара, Прешева, Прокупља, Крушевца и других градова и места.

У алексиначкој болници, у којој је 262 запослена радника од чега 55 лекара различитих специјалности и 139 медицинских сестара или техничара,  годишње се пружи на стотине хиљада услуга грађанима, каже директор др Видић.

– Годишње се обави преко 140.000 амбулантних прегледа, око 470.000 пацијената добије дијагностику или терапијске услуге, а уради се чак 620.000 лабораторијских анализа. На стационарном лечењу, а наша установа има 135 лежајева и пет кревета у простору дневне болнице на интерном одељењу, годишње се на педијатрији, хирургији са ортопедијом, гинекологији са породилиштем и интерном одељењу збрине око 7.000 пацијената у око 42.000 болесничких дана – рекао је за „Политику др Горан Видић, директор Опште болнице у Алексинцу.

У плану је, речено нам је, наставак сарадње са свим установама у овом делу Србије, посебно са Клинички  центром у Нишу, али и реновирање алексиначког породилишта. Настојања су да се у Алексинцу формира и служба за хемодијализу, јер у овом тренутку се чак 75 бубрежних болесника шаље на дијализу у КЦ Ниш, где се у просеку збрињава 242 пацијента, што значи да сваки четврти живи на подручју Алексинца и ове болнице.

Коментари1
23257
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља