Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Национална служба за запошљавање још чека мишљење суда о обрачуну накнада за незапослене

Фото Жељко Јовановић

Још се чека мишљење Врховног касационог суда о обрачуну накнада за случај незапослености, изјавио је данас директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић наводећи да је у овом тренутку актуелно близу 40.000 тужби против те службе због обрачуна тих накнада.

„Оно што за нас није добро јесте да смо из недеље у недељу током децембра прошле године очекивали да Врховни касациони суд заузме коначан став о овом правном питању, али до тога није дошло”, рекао је Мартиновић одговарајући на питања новинара.

Каже да то питање није сложено за првостепене и другостепене судове с обзиром да они масовно доносе пресуде у корист незапослених.

„На било који начин да Врховни касациони суд поступи, нама ће дати јасну инструкцију како да поступамо - или ћемо обрачунавати накнаде на начин како је то до сада рађено по ставу Државне ревизорске институције за који мислимо да је исправан или ћемо се прилагодити ономе што судови у првостепеним поступцима пресуђују”, рекао је Мартиновић.

Подсетио је да Национална служба за запошљавање још од 2012. године, када је ДРИ дала препоруку на који начин треба да се обрачунава накнада за случај незапослености, поступила по тој препоруци.

„Након тога је покренут велики број тужби у свим деловима Србије и то негде и даље узима маха, близу 40.000 тужби је актуелно”, каже Мартиновић наводећи да је то за Националну службу за запошљавање један од већих проблема који то не треба да буде.

Према његовим речима, заправо се ради о неким минималним разликама у обрачуну.

Објаснио је да то зависи од тога да ли се на минималну цену раду која је помножена са бројем часова додаје бруто износ за доприносе или се из минималне зараде која у себи већ садржи такве порезе и доприносе умањује износ на терет незапосленог.

„То у коначном збиру даје једну минималну разлику од можда 1.000 по једном кориснику што је безазлено у односу на тако велики број судских спорова и у односу на енормне трошкове који се издвајају за адвокатске трошкове и вештака”, каже Мартиновић. (Танјуг)

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Petrovic
Penzioner sam Nisam nezaposlen Ali sta se radi ljudima cija su primanja i onako bedna da nema kud Nekom to nije nista Tacno sve je relativno pogotovu ako ne daju
Nebojša N.
Novinari bi trebalo da pišu i o ovoj temi koju Angelina navodi; ja sam jedan od ovih 40.000 ljudi koji je tužio NSZ ali tek kada sam u novinama pročitao da su pogrešno obračunavali zaradae. Pritom je veštak izračunao da su meni mesečno zakinuli preko 3.000 dinara, što je za 9 meseci oko 30.000 dinara. Da nisam u medijima pročitao o ovome, ne bih ni znao da su mi zakinuli. Pritom sam, kada sam ostao bez posla, seo i sam izračunao koiliko treba da mi uplaćuju. Moja računica je upravo dala oko 3.000 dinara veći rezultat, ali su mi u NSZ-u rekli “da niko ne dobija iznos veći od tog koji ja dobijam”, tako da sam prosto pomislio da nisam dobro izračunao i prihvatio to objašnjenje. Iskreno, mislim da je najjednostavnije doneti odluku da se svima isplati ta razlika umesto da NSZ plaća kamate i sudske troškove.
elektricar
Tim "stručnjacima" u "merodavnim institucijama" ne pada na pamet, pošto se definitivno zna da je napravljena greška (ja mislim da je to bilo namerno i sračunato), da u hitnom postupku izvrše preračune i narodu isplate ono što su im pokrali i tako skrate maltretiranja mnogo ljudi !!! A tako bi i odmah izbegli deo advokatskih i sudskih troškova. Ali, poenta je u tome da oni "ne smeju" ništa pametno da odluče, već traže sudsko pokriće. Bruka i sramota !!! Odvratno i tužno ... Što ne uzmu da rade nešto drugo, ako znaju i hoće ...
Ангелина Поповић
Та "минимална разлика" за многе породице значи 3-4 дана прехране. Коментар је сраман. Предлажем да сличну масовну тужбу покрену предузетници који су тек у децембру 2016. добили решења за порезе и доприносе. На гомилу, са минималном основицом, то је преко 30.000 разлике само за 2015. годину (помножите са 2, рачунајући и наредну) за оне који су редовно измирили своје обавезе. И то одједанпут, у року од 15 дана, под претњом принудне наплате. А где су провизије банке, поште или трезора? У питању су можда и веће паре од оне "минималне разлике" код накнада за незапосленост. Можемо ли бар за ту провизију тужити Пореску управу која нас је оштетила неиздавањем решења?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.