Последња зворничка ковачка радња

Зворник – Некада је Зворник био варошица са ниским кућама, малим дућанима, бројним занатским радњама и калдрмисаним улицама којима је одзвањао топот коња. Временом уместо старих кућа никли су небодери, улице су одавно асфалтиране, а стари занати полако изумиру и скоро да их више и нема. Ових дана престала је да ради и последња ковачка радња. До 1992. било их је три, а пре Другог светског рата пуно посла имало је чак дванаест ковачница.

Ковачницу која је дуго одолевала времену основао је далеке 1895. трговац Давид Стефановић, а донедавно још неку ствар знали су урадити његов праунук Милан и чукунунук Слободан. Радња је била надалеко чувена са најмодернијим алаткама у то време, а знао се направити ред од неколико стотина метара за поткивање коња, чак до места где се данас налазе солитери „Б блокови”, а тад је то била само пољана. Стефановићи су међу првима набавили два електрична ковачка чекића од по једну и по тону по ударцу, док су раније три-четири човека морали ручно да ударају чекићима по алатки коју су обрађивали.

Милан са сетом каже да је у последњих пет година потковао једног коња, али да су потковице за срећу куповали Зворничани, па и понеки припадник Еуфора и раније Сфора.

– Електрични чекићисусе давно амортизовали, а од ситних повремених послова не може се живети. Све је, буквално, стало, и производња и продаја, и морали смо затворити ковачницу – каже МиланкојемједопренеколикогодинапомагаоиотацДрагокојисевишеод 50 годинабавиоковачкимзанатом.

У улици Браће Југовић где је била већина ковачница одјекивао је некад бат ковачких чекића, севале су варнице из ужарених пећи, муштерије су испробавале алатке, а млађи Зворничани сећају се само ове једне чија су врата била непрекидно отворена дању и прозори ноћу (због угљен-моноксида јер се за пећ користио угаљ) испред које је стајало изложено неколико секира и лопата, те понеки грумен креча. Будуће генерације неће знати ни како изгледа ковачки чекић и пећ, јер ће се овде ускоро наћи пословни простор сличан бројним другим у Зворнику.