Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски текстилци опет облаче Европу

Србија је 2000. године била на 192. месту на листи земаља из којих чланице Европске уније увозе текстил, а сада је на 18. – Извоз у 2016. премашио милијарду долара
(Фото А. Васиљевић)

Текстилци у Србији немају будућност, тврдио је пре петнаестак година Божидар Ђелић. Тадашњи министар финансија у влади Зорана Ђинђића био је уверен да наши текстилци не могу да издрже жесток притисак конкуренције из Азије, чија је јефтина одећа и обућа преплавила свет. Ђелић је младима саветовао да се окрену информационим технологијама и сличним занимањима која обећавају вишеструко веће зараде. Милан Кнежевић, власник „Модуса”, тада је тврдио да је модна индустрија једна од најпрофитабилнијих на свету, поред тога што запошљава много руку, и да држава само треба да је штити од нелојалне конкуренције споља и изнутра.

Рекло би се да је Кнежевићу време дало за право. Амансио Ортега, шпански бизнисмен, власник „Заре” и још неколико модних брендова, избио је у 2016. на прво место листе најбогатијих на свету америчког магазина „Форбс”. Власник трговачког ланца текстила „Индитекс”, са достигнутим богатством процењеним на 79,5 милијарди долара, срушио је са трона Била Гејтса, чији је иметак вредео 78,5 милијарди долара.

Мада су је многи одавно сахранили, српска модна индустрија се опет диже из пепела. Наши текстилци и обућари, баш као у последњој деценији прошлог века, поново облаче и обувају Европу. Према подацима из Брисела, Србија је 2000. године била на 192. месту на листи земаља из којих чланице Европске уније увозе текстил, док је сада на 18. месту, са добрим изгледима да већ догодине поправи тај пласман.

Овај сектор крајем осамдесетих година прошлог века запошљавао је више од 250.000 радника, а вредност годишњег извоза износила је више од пет милијарди долара. Данас има око 1.800 активних предузећа са више од 47.000 запослених. Опоравак српске модне индустрије почео је 2005. године, када је почела примена „Споразума о текстилу”, којим је ЕУ омогућила нашој земљи бесцарински извоз.

Према речима Милорада Васиљевића, секретара Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије, снажнији продор на европско тржиште догодио се у последњих неколико година.

– Страни инвеститори подижу нове фабрике, тако да за српске текстилце има све више посла – каже Васиљевић. – Странце је привукло умеће наших радника, али и могућност извоза без царина у Европску унију, земље ЦЕФТА, Русију, Белорусију, Казахстан, Турску. Поред тога, некадашње социјалистичке гиганте замениле су нове домаће породичне фирме. Међу њима преовлађују мала предузећа, али има и великих, која запошљавају по 500 и 1.000 радника, већином жена.

У Чачку, некада нашем великом индустријском центру, сада је највећи извозник домаћа текстилна фирма „Б-експорт”, са више од 300 запослених, који производе конфекцију са мотивима немачке народне ношње. Све што произведу извозе у Немачку и Аустрију. Наш саговорник каже да Чачак има и „Велтекс”, који такође запошљава око 300 људи, али за ове две фирме шије и око 200 запослених у другим предузећима.

Васиљевић напомиње да је Србија у 2015. била трећа земља у свету по производњи чарапа, иза Кине и Америке. Трикотажа из Аде продаје се у најексклузивнијим продавницама од Лондона, преко Париза до Њујорка. Према статистичким подацима, вредност производње дечије конфекције данас у Србији надмашује ону с краја осамдесетих прошлог века.

– У последње две године највише улагања у ову грану стиже из Турске, Италије и Немачке – додаје Васиљевић. – Турцима је одавде Европа ближа, а забринуо их је и прекид трговине са Русијом, која је била њихов велики купац. Арапско пролеће је донело политичку нестабилност, тако да су се Европљани окренули српским произвођачима одеће. У последњих неколико година извоз српских текстилаца и обућара годишње се у просеку повећавао за око 10 одсто, у 2016. очекујемо раст од најмање 12 процената, а у 2017. и више од 15 одсто. У то сам сигуран, зато што су у овој години странци изградили нове погоне који ће запослити још око 4.000 радника.

Према подацима Републичког завода за статистику, повећање вредности укупног извоза српске модне индустрије у 2016. биће и веће од 13 одсто. Од почетка године до краја новембра, произвођачи текстила, одевних предмета, коже и обуће извезли су робу за више од милијарду долара, а њихов салдо био је у плусу 43,8 милиона долара. Спољнотрговински биланс ове гране највише квари увоз текстила. Наиме, у Србији се више не производе тканине. Њихов увоз, углавном из Кине и Турске, у 11 прошлогодишњих месеци плаћен је 426,6 милиона долара.

Производња и увоз „на црно” и даље гуше домаће текстилце и обућаре.

– Процењује се да је сваки други текстилни производ на нашем тржишту произведен у нерегистрованој фирми, или на увезени материјал нису плаћене дажбине, царина и ПДВ, у пуном износу – указује Васиљевић. – Много је раширена и продаја половне робе, која долази углавном из фондова Црвеног крста и других хуманитарних организација. Уместо да бесплатно дође до најсиромашнијих, она се продаје.

Како у прошлом, тако и у овом веку, зараде текстилаца, кожара, обућара најниже су у привреди. У зависности од делатности, просек се креће између 25.000 и 30.000 динара. Зато им тешко падају високи порези и доприноси на плате, који се крећу између 65 и 67 одсто.

Највећи проблем су високи порези и доприноси и непорески намети. У свим земљама (Македонија, Бугарска, БиХ и Хрватска) у окружењу порези и доприноси на зараде мањи су од 40 одсто у овој грани, а у Србији 65-67 одсто.

За разлику од Македоније, која ради готово само лон послове, у Србији је мање од 40 одсто у овој години.

Зараде су, као и обично, међу најнижим. Просек се креће између 25.000 и 35.000 динара. У Македонији, Бугарској, БиХ и Хрватској ове дажбине на зараде крећу се око 40 процената.

Нема ко да шије за плату од 500 евра

Два дана пре нашег разговора за „Политику”, Милорад Васиљевић је провео у Новом Пазару. – Власници око 300 предузећа у овом граду која производе одећу и обућу легално запошљавају око 2.500 људи. Жале се да не могу да нађу шиваче. Радо би научили овом занату свакога ко хоће да га ради, а добар шивач или шваља могли би месечно да зараде између 500 и 700 евра. Зато су одлучили да отварају погоне у Сјеници, Тутину и Пријепољу – каже Васиљевић.

ПКС ће и помоћи да од наредне школске године тамошња Средњотехничка школа у први разред упише 120 ученика који би се по моделу дуалног образовања спремали за занимање модни кројач. Деца и њихови родитељи би се претходно упознали са условима рада у фирмама у којима би стицали праксу и које им нуде посао.

Текстилци у Новом Пазару траже и више од 20 технолога које би одмах запослили.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Oktoberfest
Pazi, molim te: sest zena u pogonu i svih sest - RADE!!! Gledao sam zadnjih par godina u Politici-online sigurno cetiri-pet fotografija iz pogona proizvodnje FIATa u Kragujevcu: muskarci na slikama su hodali bez veze oko automobila koji su bili na montaznoj traci. Niti je to bilo pozitivno za tu fabriku, niti za radnike na slikama, niti su fotografi bili na nivou zadatka! Ova fotografija nije neko remek delo, ali se barem vidi da radnice sa koncentracijom rade svoj posao!
pitanje
Zašto je uništen YUMCO? Razbojnici petooktoboraši bi trebalo da vise po banderama.
Vladimir
Vi Lidija sto ste ostavili komentar i hvalite Djelica , sram da Vas bude od 5 oktobra do danas nas dovedoste i vi i on do prosjackog stapa sve sto je valjalo je unisteno i pokradeno , poklonili ste zemlju strancima jos par javnih preduzeca i nema vise , tike tike tacke nema vise vracke a ko ce da vraca kredite i kamate vasem MMF u , koji radi po sistemu zaduzi pa vladaj , sve te strance proterati iz zemlje a ove iz bivseg DOS a i njihove simpatizere procersuirati , suditi im , presuditi i poslati na novi Goli otok...!!!!
Goli otok
"DOS a i njihove simpatizere procersuirati , suditi im , presuditi i poslati na novi Goli otok...!!!!" ### Samo ne zaboravite da ih snabdedte vazecim pasosima kako ih Hrvati ne bi vratlili sa granice!
Милош Ј. Косовац
III...Осим тога традиционално карактерни су људи. Не заборављам када ми је 1965. када сам био студент у Београду,док сам разговарaо са мојим сусељанином, тада Шиптаром, поред канала који је копао на Зеленом Венцу, пришао нам је пензионисани адвокат, допломац права са Сорбоне. Када је чуо како ја пријатељски разговарам са Шитаром, па смо ја и Адвокат продужили разговор одећи према Калемегднау, рекао ми је и ово: „Косовски менталитет,а словеначка култура, идеалан Југословен“. А сада о изузетном директору Милану Кнежевићу и о нашим зеленим властодршцима, током ових четрвтине века, који не само што нам образ укаљаше, већ нас економски, привредно дотутокоше. Јуна месеца 1915. Кнежевић је био на некој од многобројних телевизија, сиурно не на „Пинку“, заједно са професором економије Зецом. Том приликом, а сигурно и раније, а и сада би исто поручио владарима наше судбине,сада је то премијер Вучић:“Дајте нам услове које дајете странцима, можемо све незапослене у Србији да запослимо!“ Итд. Итс.
Милош Ј. Косовац
II...Репортер би дознао да на сваки километар од К. Митовице до Качаника има по једна бензиска пумпа! На свака два километра по једна робна кућа намештаја. На сваки километар робна кућа тесктилне робе...А све то подигнуто на земљиште типа „Смоница“, које је по квалитету друго у свету, одмах иза „Чернозема“, коje има у Банату и у равницама Русије и Украјине одакле и носе име (Црна земља). А и Смоница на старкосовском српском језику из времена Цра Душана, када је Призрен био диховни центар српства, значи тамно, црно. Јер за квалитет земљишта је највжнији састојак хумус, који је тамне боје. Када су јапански инежењери 1982. посетили новоизграђену фабрику у подножју Шар Планине, а подигнута на ливади поред реке Лепенац, ухватили се за главу чудећи се. "Како то да се уништи тако квалитетно земљиште?!" А на питање, где би требало да се подигне фабрика, Јапанац је уперио кажипрст ка врху Љубиотена. "Ено тамо!“ Ако је за утеху Албнаци су примтивнији од нас Срба. Но, не од нас лењи. Осим тога,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.