четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 23.03.2008. у 22:00

Девет година од бомбардовања

Разарање Ниша 7. маја 1999. године (Фото Танјуг)

Тачно девет година после почетка напада НАТО на тадашњу СР Југославију, у Србији се још увек осећају последице тог рата: породице се сећају својих најмилијих страдалих тог пролећа, заостале бомбе и даље угрожавају безбедност грађана на појединим локацијама, још увек су видљиве рушевине попут зграде Генералштаба у центру Београда. Према званичним подацима, током тог сукоба погинула су 1.002 припадника Војске Југославије и МУП-а Србије, док се број погинулих цивила процењује на око 2.000 (прецизни подаци за ову категорију жртава нису сачињени ни скоро деценију касније), а међу њима је и 88 смртно страдале деце.

(/slika2)Према подацима Грађевинске дирекције Србије објављеним у марту 2006. године, рушилачки биланс гласи: уништена су 54 објекта путне инфраструктуре (од тога 44 моста), 18 објеката железничке инфраструктуре (17 мостова) и 148 објеката високоградње (стамбени и јавни објекти). Међутим, у ову евиденцију нису уврштене привредне зграде и приватне куће. Такође, још увек не постоји општеприхваћена процена нанете материјалне штете: експерти Групе 17 су непосредно после рата тврдили да штета није мања од 30 милијарди долара, док је тадашња Савезна влада штету проценила на више од 100 милијарди долара.

Нападу НАТО на СРЈ претходили су једногодишњи сукоби сепаратистичке ОВК са припадницима МУП-а Србије и ВЈ. Оружани окршаји су ескалирали у марту 1998. године после ликвидације групе Адема Јашарија у Дреници, централном делу Космета. ОВК је у једном тренутку контролисала око половине територије покрајине, али је потиснута у летњој офанзиви снага безбедности Србије и СРЈ. На јесен је склопљен споразум Милошевић–Холбрук који је предвиђао повлачење свих страна, присуство Верификационе мисије ОЕБС-а на терену и извиђање НАТО-а из ваздуха. Међутим, ОВК је по повлачењу ВЈ заузела низ важних положаја.

У јануару 1999. године у селу Рачак, упоришту ОВК, приликом напада полицијских снага дошло је до погибије 45 Албанаца, војно способних мушкараца. Вилијам Вокер, шеф Верификационе мисије, одмах је закључио да је реч о масовном злочину. Осим српских, обдукцију тела обавили су фински и белоруски експерти које је предводила Хелена Ранта али њен коначни извештај о погибијама у Рачку никада није објављен. Занимљиво да је „случај Рачак”, практично повод за бомбардовање СРЈ, скинут са хашке оптужнице против тадашњег државног и војног врха Србије.

После догађаја у Рачку, уследили су преговори у Рамбујеу и Паризу. Албанска страна је, на крају, под притиском САД прихватила предлог споразума који је био неприхватљив за Србију јер је предвиђао могућност издвајања Космета путем референдума. Неколико дана пред бомбардовање Холбрук је још једном посетио Милошевића, али пошто председник СРЈ није попуштао тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак ваздушних напада.

(/slika3)Напади су почели нешто пре 20 часова 24. марта 1999. године. Авиони су полетали из база у Италији, западној Европи, САД и са носача авиона, док су крстареће ракете лансиране са бомбардера, бродова и подморница. НАТО је масовно користио касетне бомбе, муницију са осиромашеним уранијумом испаљивану из топова јуришних авиона А-10, први пут су употребљени „невидљиви” бомбардери Б-2 и „графитне бомбе” за онеспособљавање снабдевања струјом. Током бомбардовања масовно су страдали цивили у Алексинцу, Нишу, Куршумлији, Варварину, Сурдулици... Бомбардери су погодили путнички воз у Грделичкој клисури, аутобусе код Приштине и на путу Пећ–Кула–Рожаје... Масовно су страдале и албанске избеглице, чије колоне је авијација НАТО погодила на путу Ђаковица–Призрен, као и код села Кориш близу Призрена. Бомбардована је РТС када је погинуло 16 запослених, приликом напада на амбасаду Кине било је троје мртвих.

Војска Југославије првих дана рата већину снага ОВК потиснула је у Албанију, одакле је ова паравојска током целог рата неуспешно покушавала да се убаци на простор Космета. Посебно жестоке борбе вођене су у рејону карауле Кошаре. Упркос сталним нападима ОВК и авијације НАТО, војска је претрпела минималне губитке у техници, посебно имајући у виду супериорност Алијансе у ваздушном простору. Иако се очекивала копнена интервенција, НАТО се није усудио на покретање такве офанзиве.

Рат је окончан Војнотехничким споразумом из Куманова и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Последње дејство НАТО евидентирано је 10. јуна око 13 часова у околини Косовске Каменице. По доласку снага Кфора са мандатом УН, вратили су се и избегли Албанци. За разлику од њих више од 200.000 Срба и другог неалбанског становништва прогнаног из покрајине, и данас живи далеко од својих домова.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

Коштуница на парастосу жртвама агресије НАТО

Председник Владе Србије Војислав Коштуница присуствоваће данас парастосу жртвама агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године.Парастос ће бити одржан у 12 сати у Цркви светог Марка у Београду, саопштено је из Канцеларије владе Србије за сарадњу с медијима.

Танјуг

Коментари16
491a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља