Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Земља фараона

Сама кула од не-знам-ни-ја-колико спратова, која ће красити мегаломански пројекат на обали Саве, и фараонова огромна гробница по намени личе једно на друго

Покушавао сам да се присетим на шта ме подсећа пројекат „Београд на води”; знао сам да има неку јасну историјску аналогију али дуго нисам успевао да из сећања призовем било какав сличан случај. А онда ми је одједном, из ко зна којег дела несвесног, искочио филм који сам као дете обожавао. Пронашао сам га на интернету и сео да га погледам сада, после толико година, да проверим да ли ме дечачке успомене варају.

Реч је о „Земљи фараона”, америчком историјском спектаклу снимљеном 1955. године у режији Хауарда Хокса. Као један од аутора сценарија потписао се и сам Вилијам Фокнер. Радња се одвија у Египту, средином трећег миленијума пре наше ере. Фараон је опседнут припремама за изградњу пирамиде из које ће кренути у свој други, загробни живот. Али у градњи његове будуће гробнице потребан му је неко ко ће смислити савршен начин на који ће заувек бити сачувани тајни пролази који воде до његовог тела и енормног блага које ће с њим бити покопано. Незадовољан понудом домаћих архитеката, он ангажује странца, генијалног градитеља који се налази међу заробљеницима из фараоновог последњег ратног похода. Ова понуда, међутим, садржи и паклени додатак: градитељ ће, због сигурности, бити погубљен оног тренутка кад гробница буде завршена. Архитекта, као прави патриота, пристаје на то у замену за слободу свог народа.

Ту се појављује компликација у виду заводљиве кипарске принцезе. Она открива огромну збирку финих златних предмета и накита које фараон чува за свој загробни живот. Користи своју лепоту и лукавост да би постала његова друга жена и одмах покушава да се докопа једне раскошне огрлице. Али фараон јој то не дозвољава, уз објашњење да ће му све то силно злато бити потребно за трошкове на оном свету, с обзиром на то да тамо остаје заувек. Опседнута благом које јој је надохват руке, кипарска принцеза кује заверу у којој гину сви, од фараонове прве, добре и смерне супруге, до извршиоца завере и, на крају, самог фараона. Једино принцеза остаје жива, дочекавши да постане краљица Египта. Али, авај, баш у том тренутку почиње да функционише савршени механизам заштите фараоновог тела и његовог блага, па новопечена краљица остаје заувек заробљена у огромној пирамиди. Страни архитекта и његов народ ипак се спасавају, захваљујући доброти фараоновог заменика, и одлазе срећни својој кући.

У чему је, дакле, аналогија? Пре свега, у самој изградњи „Београда на води” и египатске пирамиде. У оба случаја, владар с неограниченом моћи жели да се спасе пролазности живота. Сама кула од не-знам-ни-ја-колико спратова, која ће красити мегаломански пројекат на обали Саве, и фараонова огромна гробница по намени личе једно на друго: они ће ту остати заувек као споменик њеном градитељу и представљати сведочанство о његовој немерљивој моћи.

Затим, време и новац који су потребни да би се обе грађевине саградиле. То се постиже на истоветан начин – насиљем над великим делом становништва. Годинама су људи у древном Египту стењали, грцали и умирали остварујући сан једног човека. Годинама ће се одигравати слична ствар и на савској обали. Читаве генерације платиће својим несрећним судбинама идеју једног човека да себи подигне споменик. Јер, неће страдати само они млади људи који су побегли у свет да не би, на овај или онај начин, били принуђени да учествују у овом бесмисленом подухвату. Страдаће и они који ће ту остати и, заједно са својом децом и децом њихове деце наставити да живе у граду чији ће заштитни знак бити наказна грађевина.

Остаје нам да разјаснимо и принцезину појаву, односно, што би Французи рекли: „cherchez la femme” (потражите жену). Мислим да је њена појава Хоксу послужила као синоним за похлепу. У њој су оличени сви они лицемери, и мушког и женског пола, који из личног интереса величају апсолутног владара, подилазе му преко сваке мере доброг укуса, али истовремено и сањају о његовом крају, верујући како су они управо ти који су на реду да владају и надајући се богатом плену који ће том приликом зграбити за себе. Наравно, нису свесни замке коју им је поставио одлазећи полубог. Како у филму, тако и у овој нашој причи, једини који на крају из свега излазе као добитници јесу инострани архитекта и његов народ који ће добити слободу, односно, у овом другом случају – новац.

Посматрајући догађаје око градње египатске пирамиде од пре пет миленијума, затим Хоксов прилично неуспели филм о томе (на мене је као дете оставио снажан утисак али данас ми изгледа дозлабога наивно), као и ово што се одиграва у мом граду на обали Саве, не преостаје ми ништа него да цитирам Борислава Пекића: „Маркс је казао да се историја понавља. Први пут као трагедија, други пут као фарса. Изгледа, међутим, да се сваки догађај једном одигран као фарса затим понавља као трагедија”.

Редитељ

Коментари65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tенденциозно и некоректно
Прочитао сам са закашњењем текст Горана Марковића , " Земља фараона " и не могу да се начудим како неко , ко је при том и афирмисани интелектуалац , може да резонује на тако нелогичан и тенденциозан начин. Поредити пројекат вишеспратне куле у оквиру комплекса "Београд на води " са пирамидама из старог Египта и иза свега видети људску сујету и симбол " неограничене владарске моћи " по мени је потпуно нелогична , чак и глупа , конструкција. Па није савремени "српски владар " ( није га именовао , додуше ) аутор идејног пројекта те проблематичне куле. Знају се пројектанти а одабрани су на основу извршних овлашћења арапског инвеститора. Посебно је бесмислена аналогија између савременог српског друштва и древног Египта у погледу начина финансирања пројекта : " насиљем над великим делом становништва ". Не видим да овде ико грца у сиромаштву ( иако , истина , имамо много сиромашних грађана ) због пројекта " Београд на води ". Пројекат се не финансира из буџета, бар не за сада.
slobodan
Budite ljubazni gospodine,anonimni pa nam citaocima kazite iz kojih i cijih sredstava se finansira" Beograd na void"-bas sada,za buduce ne pitamo.?????????????????????????????????????????????????????
Љуба Стојановић
Потрудио сам се да прочитам свих (у овом моменту) 57 коментара само да бих видео да ли је још неко подсетио Марковића да мост на Ади обликом и начином градње фрапантно подсећа на пирамиде много више од некакве куле (солитера) - јесте, али само један. И не мора се ићи у Хонг Конг за паралелу - прошетајте до Бранковог моста који је скоро неприметно дуплиран почетком 70-сетих на мало ширем месту (ушћу реке) или Газеле, па процените како се за мале паре могао направити и било који преко Саве, али онда не би штрчао и не би се видео са даљине на понос пројектанта и фараона. Насупрот томе, солитер од 168 метара има двоструко више простора него солитер од 84 метра, мада мислим да би и овај био превелики и ружан. Некима личи на фалус, мени пилон личи на колац, а и једно и друго платићемо сви. И још једно, и Газела је саграђена од пензионог фонда. Горане, држи се своје професије, више би ме занимала твоја оцена колико је кинематографија реално била одраз последње три (или пет) деценије.
Zoran
Postovaniu Ljubo, ako je Most na Adi finansijski promasaj zar nije trebalo izvuci pouku pa ne ici u slicne projekte. Most jos isluzi svim gradjanima ali Beogread na vodisigurno nije pravljan za prosecna gradjane.
Nebojša
Е, Љубо, Љубо... Не схватате да је овом господину сваки еритроцит жут. Мост на Ади? највећа ругоба у историји. зашто овакво грдило нису напеналили у Бечу, Пешти, или Чеси на Влтави, или Енглези на Темзи? Сећате се, истог дана када је заварена само метална конструкција, љигави Студио Б (који је тада био исти као данас, само се прикривао) позвао народ да шета. Какво кршење мера грађевинских! Без икакве контроле, провере, дај само да славимо Ђиласа. За то је неко морао у затвор! Дакле, господин режисер је написао врло, врло љигав текст.
Прикажи још одговора
Самуило
Интересантна аналогија г. Марковића. Нисам сигуран да је фараон идентификован на одговарајуци начин. Пре ће бити да се ради о фараоновој спонзоруши, деришту, уплаканој и истрзаној прековременим драмос...Како другачије назвати нешто што има карактер незрелости, нестабилности, уплаканости, растрзаности до патолошког стадија. Спонзоруша ради шта јој је наређено. Фараон је далеко од Србије а близу Арабије.
deda
Ovaj nategnuti komentar o faraonima ni malo ne pomaze u gradjanima u borbi protiv ociglednog gazenja zakona i ocigledne korupcije. Ovde je prica o otimanju 100 hektara u centru glavnog grada od gradjana, a ne o nekoj besmrtnost...
Stevic
Markovicu, strasno je glupo kada se lice iz umetnosti meša u politiku! Pogledaj, Meri Strip!
Stevic
....Meril Strip.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.