Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У храмовима певају сви, а у хоровима најбољи

Полако се гасе црквени хорови који су дали огроман допринос очувању српске културе у Банату
Хор „Рафаило Банатски” (Фото Ђуро Ђукић)

Посебан печат укупној српској култури дали су црквени хорови. Њиховом појавом дошло је до прожимања духовне и световне музике која код нас средином 19. века добија величанствен узлет. Томе су допринели и познати композитори који су, како се касније испоставило, поставили темеље наше музичке културе. На тим несумњивим вредностима негованим дуже од једног века, понајвише у хоровима, заснива се наше велико музичко богатство. Хорови се постепено гасе као што нестају и рурална насеља чији су они били важно обележје.

– Оно што нам значе гусле, гајде, фрула, па и тамбуре као инструменти, то нам хорови значе у песми – каже Владимир Првуловић, академски музички педагог, хоровођа, диригент и одличан познавалац прилика у духовној уметности на банатском простору. Он је учио код чувеног зрењанинског диригента рано преминулог Слободана Бурсаћа, с којим је у зрењанинском хору освојио титулу светског првака. Првуловић је дуго дириговао црквеним хором „Рафаило Банатски”, а духовном музиком се бави још од 1971. године. Хорско певање доживљава процват пре два века, нарочито појавом Стевана Мокрањца, Јосифа Маринковића, родоначелника српског хорског певања и соло песме и Корнелија Станковића. У Банату се интензивира градња импозантних храмова СПЦ у којима се оснивају црквени хорови. Храмови су били оазе, не само српске духовне песме него и српске речи, будући да је култура Срба тог времена у аустроугарском окружењу била потиснута. Народ масовно иде на службе, у певању доживљава слободу и на најбољи начин се буде духовност и романтични патриотизам.

– У храмовима су певали сви, а у хоровима најбољи. Култура која се тада неговала међу светом била је заиста вредна, а презентовале су је најумније главе. Првуловић истиче значај хорске музике на селу, јер се ту музички едукују и најшири слојеви. Тако су се на селима оснивали ратарски хорови, а у градовима певачка друштва појединих занатлија. Многи хорови стичу завидну репутацију. Тако је црквени хор у Меленцима био толико популаран да је 1923. певао на венчању краља Александра и краљице Марије Карађорђевић – истиче наш саговорник. Он наглашава да су развоју хорске музике на северу Србије много допринели чешки музичари који су, нарочито у Кикиндски дистрикт, масовно долазили у другој половини 19. века.

Проф. др Милован Мишков, који је изучавао културни и уметнички живот Срба у Банату до Првог светског рата, у својој књизи о једном веку Српског црквеног певачког друштва у Башаиду, на средокраћи између Зрењанина и Кикинде, наводи да су мештани речено друштво основали да би се одупрли разним притисцима, ради заштите сопственог националног бића, „када је песма све више постајала моћно средство свакодневне борбе”. Тих година црквени хорови основани су и у Меленцима, Новом Кнежевцу, Мокрину, Куманима, Врањеву, Српском Крстуру, Тарашу.

Истичући значај културе и традиције, Владимир Првуловић се позива на Черчила који је, када су неки предлагали да се због трошкова одбране Енглеске уочи Другог светског рата укине буџет за културу, упозорио да земља ако јој се униште култура и традиција више нема шта да брани.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Топалов
"...будући да је култура Срба тог времена у аустроугарском окружењу била потиснута." ???? А, ОСНИВАЛИ ПЕВАЧКА ДРУШТАВА, ШКОЛЕ ( У СРПСКОМ ЕЛЕМИРУ, 1752.!), МАТИЦУ СРПСКУ, СН ПОЗОРИШТЕ, РОЂЕНИ ДОСИТЕЈ И ДР...!!! "...црквени хорови основани су и у Меленцима, Новом Кнежевцу, Мокрину, Куманима, Врањеву, Српском Крстуру, Тарашу." ...И У СРПСКОМ ЕЛЕМИРУ... На слици, која ми је остала "у аманет", од деде, из 1931. је црквено певачко друштво "КАРАЂОРЂЕ", од 30-так чланова-мешовито, којим је он управљао и водио га на такмичења, а, са једног гостовања је остала и ова догодовштина. Домаћин, код кога је био примљен упитао је хоровођу, Милана Топалова, "колико има деце", па, када је чуо "седам", упитао га: А, ТЕБИ ЈЕ ДО ПЕСМЕ"!? А, сада нас нико "не експлоатише", па, где су нам хорови!? Поздрав из Баната!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.