У храмовима певају сви, а у хоровима најбољи

Посебан печат укупној српској култури дали су црквени хорови. Њиховом појавом дошло је до прожимања духовне и световне музике која код нас средином 19. века добија величанствен узлет. Томе су допринели и познати композитори који су, како се касније испоставило, поставили темеље наше музичке културе. На тим несумњивим вредностима негованим дуже од једног века, понајвише у хоровима, заснива се наше велико музичко богатство. Хорови се постепено гасе као што нестају и рурална насеља чији су они били важно обележје.

– Оно што нам значе гусле, гајде, фрула, па и тамбуре као инструменти, то нам хорови значе у песми – каже Владимир Првуловић, академски музички педагог, хоровођа, диригент и одличан познавалац прилика у духовној уметности на банатском простору. Он је учио код чувеног зрењанинског диригента рано преминулог Слободана Бурсаћа, с којим је у зрењанинском хору освојио титулу светског првака. Првуловић је дуго дириговао црквеним хором „Рафаило Банатски”, а духовном музиком се бави још од 1971. године. Хорско певање доживљава процват пре два века, нарочито појавом Стевана Мокрањца, Јосифа Маринковића, родоначелника српског хорског певања и соло песме и Корнелија Станковића. У Банату се интензивира градња импозантних храмова СПЦ у којима се оснивају црквени хорови. Храмови су били оазе, не само српске духовне песме него и српске речи, будући да је култура Срба тог времена у аустроугарском окружењу била потиснута. Народ масовно иде на службе, у певању доживљава слободу и на најбољи начин се буде духовност и романтични патриотизам.

– У храмовима су певали сви, а у хоровима најбољи. Култура која се тада неговала међу светом била је заиста вредна, а презентовале су је најумније главе. Првуловић истиче значај хорске музике на селу, јер се ту музички едукују и најшири слојеви. Тако су се на селима оснивали ратарски хорови, а у градовима певачка друштва појединих занатлија. Многи хорови стичу завидну репутацију. Тако је црквени хор у Меленцима био толико популаран да је 1923. певао на венчању краља Александра и краљице Марије Карађорђевић – истиче наш саговорник. Он наглашава да су развоју хорске музике на северу Србије много допринели чешки музичари који су, нарочито у Кикиндски дистрикт, масовно долазили у другој половини 19. века.

Проф. др Милован Мишков, који је изучавао културни и уметнички живот Срба у Банату до Првог светског рата, у својој књизи о једном веку Српског црквеног певачког друштва у Башаиду, на средокраћи између Зрењанина и Кикинде, наводи да су мештани речено друштво основали да би се одупрли разним притисцима, ради заштите сопственог националног бића, „када је песма све више постајала моћно средство свакодневне борбе”. Тих година црквени хорови основани су и у Меленцима, Новом Кнежевцу, Мокрину, Куманима, Врањеву, Српском Крстуру, Тарашу.

Истичући значај културе и традиције, Владимир Првуловић се позива на Черчила који је, када су неки предлагали да се због трошкова одбране Енглеске уочи Другог светског рата укине буџет за културу, упозорио да земља ако јој се униште култура и традиција више нема шта да брани.