Британске касетне бомбе у Јемену
Саудијска војна интервенција у Јемену за собом је оставила већ толико настрадалих цивила да је и највернији западни савезник Ријада, Сједињене Америчке Државе, просудио да је време за макар симболичну, ако не и потпуну обуставу помоћи тој смртоносној кампањи. Велика Британија још није пристала ни на минимално повлачење, ни колико да би пригушила нови скандал због њеног могућег учешћа у убијању јеменских цивила.
Док су САД недавно одлучиле да прекину испоруке прецизно навођених пројектила Саудијцима, Уједињено Краљевство је остало непоколебљиво и након што је „Амнести интернешенел” у Јемену открио остатке касетне муниције произведене на Острву. О забрани тих „неселективних” бомби, чији се неконтролисани разорни ефекат често обрће против цивила, склопљен је међународни споразум, којем је 2008. године приступила и Британија, обавезавши се тиме не само да такву муницију неће продавати него и да ће се борити за њено сузбијање у свету.
Међутим, актуелна влада у Лондону одмах се, и пре него што је то проверила, досетила откуд такве британске бомбе у Јемену: нису их, наиме, продали у последњих шест година, откако је њихова земља потписала споразум о забрани касетне муниције. Њени остаци које је затекао „Амнести интернешенел”, спремно је закључила британска влада, мора да су ту још од ратова у Јемену из осамдесетих година прошлог века, када су њени претходници још упућивали пошиљке грозоморног оружја у Ријад.
Саудијска Арабија није оклевала да ту претпоставку мање-више потврди, признајући ипак да је и у садашњем рату користила британске касетне бомбе, али само оне из старих залиха и ван подручја настањених цивилима, како је саудијски генерал Ахмед ел Асири изјавио за Телевизију Арабија, која је, колико је познато, власништво припадника владајуће породице те државе. Асири је додао и да Саудијска Арабија није прекршила међународно право будући да није потписала споразум на који је присегнула Велика Британија. Након тог појашњења, чија га формална истинитост не спасава од тога да не звучи апсурдно, министар одбране у острвској влади Мајкл Фалон је, према извештају Ројтерса, задовољно објавио и да је Ријад обећао како више неће користити британску касетну муницију.
Остало британско оружје – а од почетка интервенције заливске коалиције у Јемену, у марту прошле године, до пре три месеца њега је у Саудијску Арабију стигло у вредности од 3,3 милијарде фунти – саудијска војска ће и даље имати времена да нашироко користи.
Без милости и за цивиле
Штићеник Ријада, јеменски режим којим доминирају сунити, и шиитска милиција која се дигла против власти у пат су позицији. Мировни процес је запео без изгледа да се помери с мртве тачке и оконча сукоб у којем је, према подацима Уједињених нација из августа, страдало око 10.000 особа, од чега су барем 3.800 цивили. Судећи по студији Пројекта за податке о Јемену, групе истраживача која се бави безбедносним питањима и људским правима, више од трећине циљева по којима су Саудијци тукли из своје ратне авијације били су цивилни. Од тога су на немало њих бомбе падале у више наврата, што указује на катастрофално лоше обавештајне податке Ријада или на кампању изнуривања непријатеља која се спроводи тако што се у крајевима које он држи под контролом намерно одстрељују цивили – другим речима, на стратегију за какву Саудијци оптужују сиријског председника Башара ел Асада и Русију, бранећи људска права која другде, у исти мах, и сами навелико крше.
Колико се саудијским обећањима о уздржаности према цивилним метама, попут овог управо датог Лондону, уопште може веровати, искусили су Американци. Због све већег притиска јавности, згрожене масовним цивилним жртвама у Јемену, Вашингтон је Саудијцима предао списак циљева које не смеју гађати, пре свега цивилну инфраструктуру какве су енергетска и водоводна, у тој земљи којој је и пре рата мањкало питке воде. Убрзо затим, према недавним сазнањима Ројтерса, један од мостова с те листе, преко којег је становницима града Сане, који је у рукама побуњеника, приспевала већина хуманитарне помоћи, збрисан је с мапе.
Јемен је и пре рата био једна од најсиромашнијих земаља света. Данас је три милиона његових грађана побегло из својих домова како би избегли смрт. Од 26 милиона становника, 14 милиона дословно гладује, док још седам милиона нема колико би им заиста било потребно
Такође након што су реакције јавности постале гневне како је пристизало све више информација о цивилима страдалим у Јемену, САД јесу престале да Саудијској Арабији продају касетне бомбе, али тек у мају ове године, до када су њима већ помогли погибију ко зна колико невиних особа. Саудијским авионима су за пуњење горивом у ваздуху, што им омогућава дуготрајније бомбардовање, још на располагању америчке „летеће пумпе”. Такође, Ријаду је доступно и разно друго америчко оружје – укупна вредност онога које им је Вашингтон продао од почетка јеменске интервенције до пре два месеца износила је 22 милијарде долара.
Једино америчко наоружање на које више неће моћи да рачунају јесу прецизно навођени пројектили, које је Бела кућа пре десетак дана објавила да им више неће испоручивати, као ни било какве пројектиле уопште, јер их Саудијци превише често усмеравају на цивилне мете, налик сахрани у Сани почетком октобра, када је убијено 140 и рањено око 500 особа, после чега су Американци успоставили истражни комитет, који је довео до закључка да би требало обуставити продају бомби. Без обзира на то, Стејт департмент је прошле недеље најавио да ће Кући Сауда продати транспортне хеликоптере и пратећу опрему, уз обуку и друге врсте подршке, све у вредности од 3,5 милијарди долара и, на папиру, намењено одбрани саудијске границе а не офанзивним операцијама у Јемену.
Злочини и заташкавања
Барак Обама је са задршком одобрио помоћ саудијској интервенцији на јеменској територији. За ту акцију није било америчког интереса сем да се одобровољи Ријад, који је у том тренутку, па и данас, љут на садашњу администрацију САД због ублажавања односа према Ирану, који Саудијци оптужују да помаже јеменске побуњенике. Али, колико год мрзовољно да ју је подржао, Обама се из те војне кампање неће потпуно повући до краја свог боравка у Белој кући, током којег је, упркос крупним речима, слабо шта учинио за заштиту људских права на Блиском истоку а свеједно је покварио односе са оба кључна америчка савезника у том региону, и Саудијском Арабијом и Турском.
Вашингтон, штавише, није успео ни да са себе отресе сумње да је помогао Ријаду – мада, вероватно, више због себе него због угледа Куће Сауда – у пригушивању јавног одјека управо оног бомбардовања у Сани које је било повод за одлуку о престанку продаје америчких пројектила саудијској армији. Случајно или не, када је букнуо скандал због гађања сахране, амерички ратни бродови надомак Јемена први пут су испалили пројектиле на тамошње побуњенике, наводно зато што су они претходно отворили ватру на њих и почели да угрожавају цивилни промет у међународним водама. Касније је Пентагон признао да није извесно да су устаници пуцали на њихову флотилу, али до тада је бура око бомбардовања сахране била обуздана.
У октобру је амерички истражни комитет констатовао да је погибија цивила у Сани изазвана погрешним обавештајним подацима регуларне јеменске војске. И то се, међутим, може протумачити као заташкавање признањем једне страшне грешке уместо оне много гадније: да су ти цивили намерно жртвовани како би се ликвидирао велики број високих побуњеничких фигура које су присуствовале сахрани.
Јемен је и пре рата био једна од најсиромашнијих земаља света. Данас је три милиона његових грађана побегло из својих домова како би избегли смрт. Од 26 милиона становника, 14 милиона дословно гладује, док још седам милиона нема колико би им заиста било потребно. Али, САД и Велика Британија, истовремено се ужасавајући због хуманитарне катастрофе у Сирији и оптужујући своје тамошње непријатеље да не маре за патње цивила, и даље помажу страдање у Јемену.
Лондон жели војно присуство у Азији
Упорна помоћ армији Саудијске Арабије, упркос свим контроверзама, могла би се схватити и у као део британских настојања да се врате на позиције источно од Суецког канала, с којих су се војници Њеног величанства повукли пре четири деценије. Сада се на неке од њих враћају, као и уопште у Азију, констатује „Фајненшел тајмс”.
Британија, тако, поново отвара поморско постројење у Бахреину, успоставља нове центре за одбрамбено особље у Дубаију и Сингапуру, ствара трајно војно присуство у Оману. Ове године је британска ратна авијација вежбала са јапанском, која никада није изводила такве маневре ни са ким осим са САД. Два нова носача авиона, који би требало да постану оперативни за неколико година, „моћи ће се видети на Пацифику”, изјавио је недавно искусни острвски дипломата. Саговорници „Фајненшел тајмса” верују да ти потези одражавају жељу британске власти, која је пригрлила излазак из Европске уније, да о својој војној улози размишља пре у глобалним него у континенталним оквирима. Британско усредсређивање на Азију – економски најпросперитетнији регион, који ће, изгледа, бити и у центру пажње САД у наредним годинама, континент на којем је једини стални војни гарнизон Уједињеног Краљевства смештен у Брунеју, и то на трошак тамошњег султана – потврђује и то што је прва посета премијерке Терезе Меј у иностранству вођена жељом за трговинским аранжманима била у Индији. Недавно је Мејова обећала земљама Персијског залива да ће с њима продубити безбедносну сарадњу.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.