Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) донирала је пола милиона динара Буџетском фонду за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у Србији. Агенција је такође поклонила 127.000 динара удружењу „Пријатељ у невољи”, из Чачка, како би се помогло деци са аутизмом и деци са вишеструким сметњама у развоју. Таман толико пара је недостајало да се обезбеди интерактивна смарт табла, уз помоћ које ће ови малишани лакше савладати школско градиво и вештине, нужне за њихово осамостаљење. Наша национална Агенција за лекове је новчано помогла и акцију „Победи за децу прихватилишта“. Крајем прошле године је уплатила 123.000 динара да би помогла пресељење Прихватилишта и прихватне станице Завода за васпитање деце и омладине Београд у већи простор.
Одлуку да се средства из касе националне Агенцији за лекове усмере у хуманитарне сврхе донео је директор АЛИМС-а, др Сашa Јаћовић, а реч је о новцу који представља разлику између прихода и расхода после одржаног традиционалног међународног симпозијума Агенције за лекове у октобра прошле године. „Формула” да се уштеди и уштеђено проследи најугроженијима, како су објаснили у агенцији, није била компликована: захваљујући великом одзиву учесника на поменути скуп и рационалној организацији, уштеђено је чак 750.000 динара, при чему није реч о новцу пореских обвезника, већ о средствима које је АЛИМС зарадио.
Др Саша Јаћовић, директор АЛИМС-а, за „Политику” је објаснио да је ова агенција самофинансирајућа и да сва њена финансијска средства потичу од бројних услуга које запослени у овој институцији пружају. Дуга је листа послова АЛИМС-а, почев од издавања дозвола за клиничка испитивања и за пуштање лека у промет, преко уписивања лекова и медицинских средстава у регистре до контроле квалитета лека. Практично свака компаније која жели у да пласира лек на тржиште Србије мора да прође контролу АЛИМС и добије дозволу за тај медикамент или за неки од 35.000 регистрованих медицинских средстава (од хируршких игала и конаца, пластичних рукавица до магнетне резонанце). Исти такав модел се примењује у Европској унији, САД и широм света. АЛИМС стандардно уплаћује део зарађеног новца у републички буџет, али конкретно ова донација је посебна по томе што је преостала из зараде остварене после организације једног медицинског стручног скупа.
–Национална агенција је заправо ауторитет који гарантује квалитет, ефикасност и безбедност лекова. Те услуге и разне контроле се наплаћују од фирми које желе да свој производ пласирају на тржиште у Србији. Тим новцем опремамо Националну контролну лабораторију, унапређујемо информациони систем, исплаћујемо плате... Агенција за лекове не оптерећује буџет, напротив, ми привређујемо и то је модел какав постоји у свим развијеним земљама – објашњава Јаћовић.
Агенција за лекове задужена је за контролу сваког лека који стиже до пацијента или се нађе у апотеци, а стандардизоване процедуре гарантују да су лек или медицинско средство квалитетни, безбедни и ефикасни.
Као највеће успехе у 2016. години, др Саша Јаћовић наводи примере додатне међународне сарадње, нарочито у борби против фалсификованих лекова, али и активно учешће у националној кампањи за нерационалну употребу антибиотике и других лекова.
– У претходној години скратили смо поједине рокове за издавање одређених дозвола за лекове и медицинска средстава од једног до три месеца, али уз поштовање прописаних европских стандарда. Тамо где је процес издавања дозволе трајао 210 дана, сада се цео посао заврши за шест месеци. Пацијенти не смеју више да чекају нове лекове – каже др Јаћовић.
