Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На појило кроз снег до појаса

У Дрмановићима на Златару сметове с воловима пробија Милош Пејовић
Милош Пејовић у сметовима са воловима (Фото лична архива)

Златар – Снег је накратко и у планинама престао да пада, али у забити Златара још има сметова од недавних снежних падавина.

У један такав у Дрмановићима, недалеко од своје куће, упао је Милош Пејовић водећи волове на оближње појило. С лопатом у рукама, једва се некако пробијао кроз снег до појаса.

– Нанело је прилично, па правим пртину до појила. Моји волови Голуб и Баљо знају куда треба. Њихов природни нагон говори им да иду онуда куда су већ прошли, где је постојала утабана стаза, па уз њих нема промашаја – казује Милош.

Кућа Пејовића је на самцу, на надморској висини од 1.475 метара којом око 300 дана у години дувају планински ветрови. На два и по километра им прве комшије, породица Дробњак. Село Дрмановићи је на осмом километру пута који од Нове Вароши води ка Сјеници. И увек је зими много снега у овим шумовитим дубинама Златара.

Милош, пензионер, живи овде са супругом Радом и сином Новаком. Новак редовно путује одавде на посао у Нову Варош, по струци је дипломирани инжењер пољопривреде, а ради као управник рибарског подручја Резервата „Увац“. Признаје да та путовања нису пријатна по оваквом снегу:

 – У сметовима ми је ових дана остао заглављен ауто „застава пикап“, па до асфалтног пута око километар пешачим, а онда таксијем до посла. Навикао сам, иде то некако. С обзиром да овуда редовно чисте оближње правце према Воденој Пољани и манастиру Светог Козме и Дамјана, нудили су да чисте и овај сеоски пут према нашој кући. Али нама од тог чишћења већа штета него корист. Кад прођу машине утаба се стаза, а око ње створе високи снежни наноси, прави бедеми. После кад нови снег падне и задува како овде уме, на путу остане највише снега који ни у пролеће, кад свуда окопни, код нас никако да спадне. Једном су чистили, па ни до јуна с пута није окопнео. Зато сами пртимо стазу, газимо да може да се пролази – прича Новак Пејовић.

Због оваквих зимских услова домаћинства у овом крају с јесени се снабдевају довољним количинама хране, огрева, жита за стоку. Уредна им је испорука струје, ту је и сигнал мобилног, па ложе ватру „да шпорет пуцкета“ и живе са снегом.

– Ма да сада имам 30 година побегао бих одавде – вели у шали и збиљи Милош, који је цео живот пешачио овим крајем, школу завршио у Акмачићима и Новој Вароши као ђак пешак. Али то тихо говори, да његов Новак не чује. А супруга Рада, која спрема ручак за шпоретом у увек топлој кући, врти главом на ове Милошеве речи...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nada
Pejovici veliki domacini i dobri ljudi. :)
itotije
Ne znaju ljudi sta imaju.
vasa
Divna priča.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.