Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заробљени светлосни титраји

Фотонски кристал

Бољи светлосни чипови у три димензије су надохват руке: савладана је до сада непремостива препрека да се млаз фотона – јурећи великом брзином – прекине иза оштре кривине. Научници на Универзитету Илиноис (САД) осмислили су нов поступак израде малецних таласовода којима светлост струји.

Усредсређени ласерски сноп (у једно жариште) натеран је да заобилази оштре углове путујући кроз чврсте материјале, назване фотонски кристали, који ће се користити за слање порука уписаних у саветлосне честице као што се уобичајено електрони преносе кроз полупроводнике. Светлосним титраји преносиће их с једног на други крај без икавог прекида или ометања.

Нарезивање мајушних удубљења (постојећа литографија) за дводимензионалне таласоводе усавршено је скорије време, али је баратање светлосним зрацима у три димензије задавало стручњацима велике главобоље. Зато ће најновије достигнуће, како се очекује, подстаћи смишљање различних оптичких справица. Тродимензионални каналићи урезани у фотонским кристалима имаће двојаку улогу: и да заробе и да усмере сноп светлости.

Сићушне стазице

Фотонски кристали израђиваће се сабијањем зрнаца силицијума у три димензије, а светлост ће се – када се пропусти – наћи ће у својеврсној клопци и мораће да струји једино кроз дотичне мајушне ходнике. Неће имати куда да умакне, чак ни када наиђе на изненадне завоје на путу.

Доскора су многи истраживачи покушавали да направе сличне тродиментионалне светловоде, објашњава Стивен Џонсон из Масачусетског института за технологију, који је руководио овим подухватом. И увек су се суочавали са слабим преламањем у полимерима који су испали неподесни за заробљавање светлости.

Сада су стручњаци наређали слојеве силицијума, а затим их умочили у мономере осетљиве на светлост који су отврднули у полимере после излагања ласерским сноповима. Пажљивим усмеравањем зрака су издубљене сталне стазице из којих је доцније испран нанос заосталог мономера. На крају је флуороводоничном киселином одстрањено све, осим силицијума.

И тако је прокопана мрежа сићушних таласовода у силицијуму којом светлосне честице јуре без икаквих тешкоћа.

Постојећи таласни водови имају пречник од 725 милионитих делића милиметра (нанометра), али је извесно да ће се у будућеим опсег таласне дужине сузити (смањити).

У секунди 160 гигабита

Прошле године су у ИБМ-у направили оптички чип – дугачак 5,25 и широк 3,25 милиметара – којим су подаци протицали брзином од 160 гигабита у секунди (160 милијарди битова)! Умето електрона, преносили су их фотони или светлосни титраји.

Најтачаније је ако кажемо да је то скуп чипова (chipset), замишљених да истовремено извршавају неки задатак, смештен на једном једином комадићу индијум-фосфида и галијум-арсенида, једва петнаестина од америчког кованог новчића вредног десет центи. Иако толико мален, он осам пута надмашује у хитрини све оптичке састојке (компоненте) који су данас на располагању.

Пропусна моћ му је толика да би одједном могао да пренесе четири милиона истовремених телефонских разговора или сваки други који обаве становници Њујорка!

Овај примопредајник (шаље и прима податке), који повезује рачунар и мрежу, толико је брз да сними уобичајени филм високе дефиниције (DVD) за секунд, наместо 30 и више минута.

Дотични технолошки продор суштински ће променити начин приступања, делења и коришћења података у компанијским и корисничким мрежама. Другим речима, увешће ново поглавље у телекомуникацијама, рачунарству и електронској забави.

Убрзано нарастајући захтеви у преснимавању филмова, телевизијских емисија, музичких записа и фотографија наметнили су потребу за ширим пропусним опсезима и већим брзинама протока. Новине у оптичким комуникацијама једино су у стању да оговоре овом изазову, што су у најмоћнијом информатичкој компанији одавно схватили.

Малецни чип се једноставно накачи на штампану плочу ма којег личног рачунара или телевизора данас или ко зна које електронске направе сутра.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.