За принудне наплате МУП прошле године издвојио 1.6 милијарди динара

Министарство унутрашњих послова сваке године даје огромне паре за судске трошкове, пенале и казне. Према подацима МУП-а достављеним „Политици” Законом о буџету за 2017. годину за измирење обавеза насталих вођењем наведених поступака предвиђено је 1.221.154.000 динара. Реч је о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника...

У буџету за 2016. било је одређено 696.770.000 динара али је до краја године више него дупло „пробијен”. Планиран новац за судске трошкове потрошен је до почетка јуна 2016. Након тога паре су преусмераване са других апропријација (буџетских ставки) у складу са чланом 56 Закона о буџетском систему у укупном износу од 894.309.292,41 што је знатно угрозило рад Министарства унутрашњих послова, наводе у овом министарству. Укупна свота новца утрошена за судске трошкове у 2016. години у МУП-у је 1.591.079.292,41 динар.

Према нашим сазнањима, недељно је са рачуна МУП-а прошле године скидано и по 50 милиона динара по извршним налозима суда. У МУП-у Србије ради више од 42.800 људи а многе тужбе датирају и од пре десетак година. Такође, велики број полицајаца ради ноћу, викендом, прековремено, а некима тај рад није исплаћен због чега су и одлучили да туже своју службу.

„МУП је предузео мере на отклањању узрока за покретање нових поступака али нажалост и ове године бићемо суочени са окончањем процеса који су започети пре пет до десет година”, кажу у МУП-у.

Посебан проблем, додају, представљају тужбе које за предмет имају потраживања на име неисплаћених додатака на плату од 2006. до 2011. године.

„У том периоду Законом о полицији као ’лекс специјалис’ није било прописано да полицијски службеници имају право на додатак на прековремени, ноћни, сменски рад…”, кажу у МУП-у.

Све ово је било претходним Законом о полицији доста непрецизно формулисано тако да су судови пресудили у корист МУП-а, тврде у овом министарству. Али прво је Апелациони суд у Крагујевцу, а затим и остали, утврдио да то право радницима припада у складу са општим прописима из области рада.

„Имајући све у виду у 2017. средства за ову намену су планирана у приближно реалним износима”, закључују у МУП-у.

Из Синдиката српске полиције (ССП) недавно су скренули пажњу на овај проблем. Кажу да се као решење „неко генијалан досетио да забрани награђивање запослених и тако спаси буџет”.

„Тужбе датирају од пре десетак година, када су ’стручњаци’ из МУП-а сматрали да смо ми изузети из правног система државе, да Закон о раду и њиме призната радна права, не важе у полицији. Сматрали су себе јачим од суда, дрско и бахато системски ускраћивали права запосленима, али ето, коначно и то стиже на наплату”, наводе из ССП-а.

Из овог полицијског синдиката недавно су позвали Небојшу Стефановића, министра унутрашњих послова, да наложи предузимање мера према одговорнима за ускраћивање права запосленима, који својим поступцима неминовно доносе беспотребне, додатне трошкове буџету.

„Министар треба да зна да ’спор против МУП-а није добио само онај ко није тужио’. О свим пропустима руководилаца редовно ћемо извештавати Сектор унутрашње контроле и Кабинет министра и захтевати повратне информације о предузетим мерама. А право на тужбу суду биће коришћено у већој мери него што је то био случај последњих година, уколико не буде позитивних помака”, наводе у ССП-у.

Илустрације ради, за предвиђених милијарду и двеста милиона динара, које ће МУП исплатити као казне и пенале ове године, могли би да набаве најмање 1.200 патролних возила.

Да МУП сваке године из свог буџета који финансира држава издваја огромну суму новца за исплату казни по решењима судова потврђује и Владимир Ерцег, истраживач Београдског центра за безбедносну политику. Он за наш лист каже да се у последњих пет година износи за ове потребе крећу од 530 до 670 милиона динара (више од један одсто буџета), да би се за ову годину издвојило два одсто буџета. Оно што је мање познато, каже Ерцег, јесте да се ови износи сваке године прекорачују у знатној мери.

„Тако је у 2015. било планирано 540 милиона, а потрошено 1,45 милијарди (2,3 одсто буџета), док је у 2016. планирано 670 милиона, а потрошено чак 1,6 милијарди (2,6 одсто буџета). У оваквим случајевима, када долази до прекорачења буџетираних износа, средства се обично преливају са других буџетских ставки за које се процени да није нужно да буду реализоване у тој години”, каже Ерцег.

Прави проблем, додаје наш саговорник, лежи у томе што се у пракси у МУП-у увек штеди на улагању у опрему, обућу, униформе, наоружање, возила за полицију и ватрогасне службе и службе спасавања, изградњу нових полицијских станица, увођење модерних система видео-надзора и модернизацију полицијске информатичке инфраструктуре и развојне пројекте.

„Без ових преко потребних улагања озбиљно се угрожава постизање постављених циљева јавне безбедности, али се чини и осетна штета по морал полицијских службеника”, каже Владимир Ерцег.

Када се још узме у обзир да се на развој и опремање годишње издваја само један до два одсто буџета МУП-а онда се са разлогом поставља питање чија је одговорност то што износи за трошкове по решењима судова скоро сваке године прекорачују укупна средства која се одвајају за развој и опремање?