Српски атеисти међу најобразованијима на свету

Српски атеисти су међу најобразованијим верски неопредељеним људима на свету, показало је недавна студија „Религија и образовање широм света” вашингтонског истраживачког центра „Пју”. Према овом, првом истраживању те врсте, обухваћена је 151 држава, посебно су рангиране земље у којима су атеисти, агностици, односно верски неопредељени у мањини. Међу таквих 98 земаља, Србија дели високо четврто место с Црном Гором по школованости својих грађана „неверника”, после Немачке, Новог Зеланда и Литваније.

Дужина школовања од основног па до универзитетског образовања разликује се од земље до земље. Истраживачи су зато прихватили методологију коју примењују и Уједињене нације, по којој се за сваки циклус школовања добија одређени број бодова. Тако на пример, средња школа носи два или три бода (постоје ниже и више средње школе), а универзитетско образовање се бодује са 4, 5 и 6 бодова.

Истраживачи такође скрећу пажњу да ове податке ипак треба узети с резервом, јер су атеисти глобално гледано концентрисани у земљама у којима је виши општи образовни ниво, попут Западне Европе, Јапана, Јужне Кореје или САД. То, међутим, не објашњава како су Србија и Црна Гора доспеле у врх листе.

У оквиру једног другог истраживања вашингтонског центра „Пју”, под називом „Будућност религија: пројекција популационог раста 2010–2050. година”, наводи се да је у Србији писмено 97,9 процената одраслих. Хришћани чине 92,6 одсто популације, 4,2 су муслимани, а остали су неопредељени или припадници других религија. Занимљиво је да се у пројекцијама за 2050. годину предвиђа да ће проценат хришћана пасти на 88,4, а да ће муслимана бити 8,1 посто.

Истраживачи су податке разврстали и по старосним групама и полу. Закључак је да је образовни јаз између генерација глобални тренд у скоро свим религијама, као и да се у неким религијама не смањује јаз у образовању између мушкараца и жена. Млади муслимани данас се школују три године дуже од својих родитеља или бака и дека, а хришћани су, у односу на претходне генерације, додали једну, а Јевреји пола године. Млади атеисти такође се све дуже школују од својих родитеља, и то за 2,9 година.

Жене су, посматрано на нивоу светске популације, генерално слабијег образовног нивоа.

Утврђене су и разлике у образовању између грађана развијених и неразвијених делова света, па су тако хришћани у Европи далеко образованији од оних у Подсахарској Африци.

У Сједињеним Америчким Државама 36 одсто хришћана имају више или високо образовање, док дипломе факултета има 75 одсто Јевреја, 54 одсто муслимана, 53 одсто будиста и 44 процента атеиста.

Пројекција „верске мапе”

Процене истраживача су да ће, уколико се актуелни трендови задрже, до 2050. године муслимани и хришћани бити готово изједначени по бројности, док ће исламу припадати више од 10 одсто популације у Европи. Муслимани ће, глобално посматрано, већину чинити након 2070. године.

Предвиђа се и пораст броја атеиста, посебно у Француској и Америци. У Индији ће хинду остати већина, али ће истовремено имати и највећу популацију муслимана на свету, чак више од Индонезије. У Америци ће такође бити више оних који се изјашњавају као муслимани – по бројности, претећи ће Јевреје који су тренутно у Америци највећа нехришћанска групација.

Предвиђања за Србију по декадама су следећа: 2020. биће мало више од седам милиона хришћана, 390.000 муслимана и 260.000 атеиста. Током година смањиваће се и број неверника и број хришћана, а расти број муслимана, тако да ће 2050. бити 5.480.000 хришћана, пола милиона муслимана и 210.000 атеиста и агностика.

Наведено је и осам земаља у којима до 2050. године хришћани више неће имати већину, а међу њима су Босна и Херцеговина и Македонија у којој ће превладати муслимани, док ће верски неопредељени превладати у Француској, Холандији и на Новом Зеланду.