Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад је Партизан био домаћин у Загребу

Партизан, победник првог Купа европских шампиона за ватерполисте 1964. у Загребу: Мушкатировић, Перишић, Живковић, Шиљак, Боначић, Тедески (стоје), Чуквас, Манић, Јанковић и Сандић. Фотодокументација „Политике”

У четвртфиналу Евролиге за ватерполисте пред Партизаном је загребачка Младост.

Прва утакмица је сутра у Београду (19 ч), а друга у Загребу (9. април). Нема сумње да ће га тамо чекати, како спортисти уочи таквих гостовања кажу, пакао, а своју прву титулу европског првака Партизан је освојио баш у главном граду Хрватске 1964.

Пошто у то време Београд није имао зимски базен „црно-бели” су били домаћини финалног турнира у – Загребу. У квалификацијама у Напуљу (21-23. фебруар) Партизан је играо против ЦВКС (Бугарска) 2:2, Дуизбурга (Немачка) 8:1, Гана (Белгија) 5:0, Барселоне (Шпанија) 6:1 и домаћина Канотијерија (Италија) 3:1.

– Најслабију утакмицу смо пружили против бугарског првака. За тим из Софије је тада играо Константинов, који ће бити делегат у првој четвртфиналној утакмици на Бањици, – казао је Ђорђе Перишић, легенда Партизана и нашег ватерпола.

Финални турнир у Загребу је одигран по једноструком бод-систему (13-15. март 1964). Првог дана је Партизан савладао Канотијери (6:2), другог је пре подне надиграо пољску Легију (6:0), а увече био успешнији и од московског Динама (4:3). Последњег дана пред нашим прваком је прво пао Дуизбург (7:2), а увече, у последњој утакмици, и Динамо из Магдебурга (4:2). Београђани су освојили свих десет бодова, Московљани осам, Магдебуржани шест, Дуизбург четири, Канотијери два, а Варшављани ниједан.

– Најтежа утакмица је била против совјетског Динама. Уочи турнира смо сазнали да то није екипа московског Динама, него практично репрезентација свих Динама из Совјетског Савеза, па су играли и ватерполисти тбилиског Динама. Онда је наша управа реаговала и на финалном турниру је за нас играо Боначић из Младости, – рекао је Перишић. – Совјетски тим је повео с 1:0, ми смо преокренули на 4:1 и потом сачували предност. Било је тешко и против Динама из Магдебурга, практично источнонемачке репрезентације. Победили смо их с 4:2 и у то време су се наши сусрети с њима и завршавали тако тесним резултатом.

За данашње прилике је крајње необично да тим буде домаћин у туђем граду. Међутим, Перишић подсећа да је тада било „друго време”:

– Ма колико то сада изгледало необично тада Загреб за нас није био туђи град. Наша кућа је био хотел „Дубровник” недалеко од базена. У Купу шампиона Загреб је заиста навијао за нас. Управа базена, који је, иначе, био 25-ометарски, потпуно нам је изашла у сусрет, а тамо је био запослен и Сајферт, који је судио на том турниру, док нам је Младост била идеалан спаринг-партнер. Када је био Куп шампиона у питању цео Загреб, а ми смо тамо годинама играли као домаћини, био је уз Партизан. Долазили су и навијачи из других места, поготово је Петриња била жариште „партизановаца”. Уосталом, и Младост је касније постала европски првак у Београду.

Партизан су 1964. у Загребу бодрили, између осталих, и глумци Југословенског драмског позоришта на челу с Љубишом Јовановићем и Љубом Тадићем, чији је ансамбл тада гостовао у Хрватском народном казалишту.

Поред Ђорђа Перишића (дао један гол) први Куп европских шампиона за ватерполисте су освојили: Борис Чуквас (играч и тренер, три гола), Милан Мушкатировић (голман и капитен), Мирко Сандић (11 голова), Зоран Јанковић (10), Драгослав Шиљак, Феличе Тедески, Озрен Боначић (појачање из загребачке Младости, два гола)), Ненад Манић и Бранислав Живковић. Због болести није могао да игра Драган Чоловић.

– За тај успех смо добили и новчане награде. Не сећам се више колико су износиле, али знам да нам је клуб дао премије, – казао је Ђорђе Перишић, који је до 1976. с Партизаном играо на девет финалних турнира Купа шампиона и једини је који је освојио свих шест титула европског првака којима се диче „црно-бели” и наш ватерполо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.