Хоће ли Харадинај бити предат Хагу

Српско тужилаштво за ратне злочине очекује да Рамуш Харадинај из Француске буде изручен Србији, али ће сарађивати и у случају да он буде предат новом Специјалном суду за злочине ОВК, смештеном у Хагу. Ту поруку је упутио руководилац Тужилаштва за ратне злочине Милан Петровић који је у изјави за „Дојче веле” нагласио да Београд неће одустати од гоњења, све док бивши косовски премијер не буде изашао пред неки „надлежни суд и одговарао за кривично дело које му ми стављамо на терет”.

Сам Харадинај је на питање шта мисли о захтеву Србије, одговорио да неће бити изручења Београду, и да Србија треба да схвати да нема никакву правну надлежност над Косовом и грађанима Косова. Упитан да ли би могло да се догоди да буде предат Хагу, нагласио је да ни то није могуће.

И док Харадинај тврди да не постоје изгледи да се нађе ни у новом Специјалном суду, део јавности, пре свега у Србији, тумачи како је управо то изгледнија опција него да буде процесуиран у Београду. Немања Стјепановић, из Фонда за хуманитарно право, за „Политику” каже да би на основу искуства када је председник Алијансе за будућност Косова, ослобођен после хапшења у Словенији, он могао да буде пуштен и из Француске, али и да би у случају да против њега буде подигнута оптужница у Специјалном суду накнадно могао бити предат у Хаг, уместо да директно из Француске буде пребачен у Холандију.

„Ми не знамо детаље о оптужницама тог новог суда, ни докле су они стигли са евентуалним истрагама, ни против кога. Али не верујем да ће они њега тражити унапред, па онда почети могућу истрагу. А да ли ће је уопште бити, зависиће пре свега од тога постоје ли нови докази, пре свега за период од јуна 1999. Мали су изгледи да ће се Специјални суд бавити случајевима из 1998. будући да је 37 тачака старе оптужнице већ било пред Хашким трибуналом и за све њих је ослобођен”, каже Стјепановић.

Да постоје веће могућности да Рамуш Харадинај буде предат Хагу, него изручен Београду уверен је и Миливоје Михајловић, директор Радио Београда и дугогодишњи извештач са Косова.

„Случај може да се заврши његовим ослобађањем, по некаквом моделу Ејупа Ганића, или одвођењем у Хаг, што би на неки начин било отварање тог Специјалног суда. Мислим да не постоји расположење у Француској да га изруче Србији”, навео је Михајловић за „Дојче веле”.

За њега процес против Харадинаја никако не би био политички мотивисан, јер је након „деловања” тог команданта ОВК Метохија остала „потпуно очишћена од Срба”.

Да у оптужбама на рачун Харадинаја нема политичке конотације убеђен је и руководилац домаћег тужилаштва Милан Петровић додајући да баш због тога што је реч „о чисто правном случају” шеф АБК би требало да буде изручен Србији. У случају да буде предат Хагу Петровић наводи да са тамошњим специјалним тужиоцем Дејвидом Швендименом српско тужилаштво има добру сарадњу.

На питање да ли документација коју Србија поседује и коју је послала Француској може да допринесе евентуалној истрази пред Специјалним судом у Холандији, Немања Стјепановић напомиње да је Београд на претходном процесу, када је Харадинај ослобођен у Хагу послао „врло танке доказе”.

„Од сведока до докумената. Један од сведока је чак ухваћен у лагању, пошто је побркао све што је требало да каже. Постојала је и документација коју је помињао и тадашњи министар правде Владан Батић, говорећи да имамо пун камион доказа. А тај материјал углавном се сводио на изјаве Албанаца које су они давали у полицијским станицама, а касније би говорили да су тамо били премлаћивани и давали исказе под присилом”, наводи Стјепановић.

Зато је кључно да Србија понуди нове и чврсте доказе.

„Ми не знамо шта је тачно у актуелној оптужници Београда прослеђеној Француској. Оно што се могло чути, док је Марко Ђурић читао фрагменте јесте да је 90 одсто тих навода већ процесуирано у предмету Антона Љекаја пред домаћим судом. Осим случаја где се помиње застрашујуће одсецање главе детету. Наравно говорим само о ономе што је јавно прочитано”, закључује Стјепановић.

Миливоје Михајловић уверен је да има много разлога за оптужницу против Рамуша Харадинаја управо за период након завршетка НАТО бомбардовања, када је „почињено велико етничко чишћење Метохије”.

„Колоне Срба су кренуле одатле ка централном Косову и Србији, а припадници ОВК су отимали људе из тих колона, убијали их, палили куће… Имамо и неколико стотина случајева несталих Срба, претежно из тог региона Метохије”, оцењује Михајловић, који верује да хапшење Харадинаја неће ометати наставак бриселских преговора, најављених за данас.

Трендафилова званично почела са радом

ПРИШТИНА - Председница Специјалног суда за Косово Екатерина Трендафилова, званично је почела са радом формирањем тима који ће се бавити истрагом наводних злочина које је поцинила ОВК, пише данашњи Зери. Именовање судија који ће се бавити конкретним случајевима је следећи корак који ће предузети Специјални суд, преноси РТК2.

Ову информацију потврдио је портпарол Специјалног суда Авис Бенеш, који је рекао приштинском листу да је „председница Трендафилова већ почела са радом. Њен приоритет је припрема за пленарну седницу са свим судијама (што ће се десити након њиховог именовања).

Лист наводи да се очекује да прве оптужнице буду подигнуте у првој половини 2017. године. Бенеш је такође рекао да ће један од првих задатака судија бити усвајање пословника о раду као једног од главних докумената Суда.
„Након тога ће Пословник бити упућен Специјализованим већима Специјалног суда, који ће морати да их размотре у року од 30 дана”, рекао је Бенеш. Хаки Абази из косовске Рокфелер фондације, рекао је за Зери да ће Специјални бити „земљотрес” за политичку сцену Косова.

„Специјални суд ће изазвати кризу и биће земљотрес на политичкој сцени Косова. Ово је такође повезано са новим односима између САД и Русије пошто је Специјални суд на неки начин одговор на руске оптужбе да се злочини на Косову нису процесуирали”, рекао је Абази.

„Шок ће бити јако интензиван и верујем да је притвање лидеар АЗБК Рамуша Харадинаја део тих калкулација”, рекао је Абази, преноси Танјуг.