Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више радних места у 2017.

Највећи раст запослености очекује се у региону јужне и источне Србије – 5,4 одсто, затим у Војводини – 4,5 одсто, Шумадији и западној Србији – 3,5, док се у Београдском региону очекује раст од 2,7 одсто

После прошлогодишњег раста од 2,3 одсто, запосленост у Србији у 2017. години биће повећана за четири процента, показала је нова анкета послодаваца Националне службе за запошљавање (НСЗ). На основу одговора добијених од 3.775 малих, средњих и великих предузећа, процена је да ће у овој години повећање броја нових радних места остварити сви привредни сектори, док се пад од 3,2 одсто очекује само у финансијској делатности, осигурању и пословању некретнинама.

Зоран Мартиновић, директор НСЗ, казао је, на јучерашњем представљању резултата овог истраживања у Привредној комори Србије, да се највећи раст запослености очекује у предузећима региона јужне и источне Србије – 5,4 одсто, затим у Војводини – 4,5 одсто, Шумадији и западној Србији – 3,5, док се у Београдском региону очекује раст од 2,7 одсто.

Према одговорима испитаника у овој анкети, проведеној у новембру 2016, највећи раст запослености у 2017. години оствариће мала предузећа – 7,4 одсто, средња – 4,3, а велика 1,4 одсто.

Посматрано по делатностима, највећи раст запослености у 2017. очекују трговинска предузећа и она која се баве поправком моторних возила – 6,3 одсто, затим предузећа прерађивачке индустрије – 5,3, а грађевинарство – 4,8 одсто.

Послови се покрећу и гасе, а према резултатима ове анкете „бруто стопа креирања послова” у 2017. износити 9,9 одсто, а стопа гашења послова била 4,8 процената, док ће коначан нето резултат бити позитиван – наведених четири одсто.

Анкета послодаваца НСЗ 2016–2017, шеста по реду, анализира и даје прогнозу потреба тржишта рада у Србији. Послодавци ће у овој години највише тражити стручњаке за развој софтвера, возаче тешких теретних возила и камиона, трговачке техничаре, трговце у малопродаји и машинске инжењере. Вишеструко је већа потражња за онима који су стекли техничко-технолошка знања, а мања за онима са дипломама друштвено-хуманистичких школа.

Према речима Марка Чадежа, председника ПКС, и ова анкета НСЗ је потврдила потребу за дуалним образовањем, које би кроз праксу ученика у предузећима допринело управо стицању неопходних вештина за рад.

Марко Чадеж и Зоран Мартиновић јуче су потписали Споразум о сарадњи између Привредне коморе Србије и Националне службе за запошљавање у образовању за запошљавање.

Према резултатима Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, у трећем тромесечју 2016. године дошло је до значајног повећања запослености и смањења незапослености. Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година у трећем тромесечју 2016. била је 13,8 одсто, у поређењу са 15,2 у претходном тромесечју и 16,6 одсто у трећем кварталу 2015. године.

Милијарда за поновно учење

За активне мере политике запошљавања у овој години издвојено је 2,8 милијарди динара и још 550 милиона динара за запошљавање особа са инвалидитетом, од тога 970 милиона динара за разне пројекте обуке и оспособљавања, изјавио је министар за рад и запошљавање Александар Вулин.

– Звучи боље него што јесте. Добро је да школујемо људе, али потрошићемо готово милијарду динара да би већ школовани људи стекли неопходна знања да би се запослили – рекао је Вулин на јучерашњем представљању резултата истраживања „Анкета послодаваца 2016/2017”.

Према његовим речима, коначно треба да почне прилагођавање образовања потребама привреде, а не обрнуто.

– Да питамо привреду шта је потребно од обуке да бисмо запослили људе, Јер ово је време вештина. Ово није више време формалног образовања, ово је време у коме послодавац тражи да знате нешто да радите и спреман је да плати управу ту вештину – рекао је Вулин.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.