Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови пројекат Филхармоније је „сиротињски”

Какве су концертне дворане у Београду, шта треба реновирати а шта градити и зашто музика код нас нема третман као на пример спортска друштва
Зоран Ерић (Фото: лична архива), Љубиша Јовановић (Фото: лична архива)

Одмах после новогодишњих празника сазнали смо три чињенице: прва је да Коларчева задужбина функционише захваљујући ентузијазму запослених и да њена дворана захтева реновирање, а друга вест је била да су архитекте Драган Марчетић и Милан Максимовић победници конкурса за дизајн дела Блока 13 у Новом Београду где је планирана нова зграда Београдске филхармоније. Треће је да су се огласили и уметници из Народног позоришта са захтевом да се изгради Опера у оквиру пројекта „Београд на води”.

Било је то довољно да се постави питање да ли имамо одговарајуће концертне просторе у Београду и да ли им је потребна реконструкција, с обзиром на то да је реч о култним престоничким местима, као што су Коларац, Дом синдиката, Сава центар. Нова зграда Београдске филхармоније је добра вест, али су потребни време и новац (око 30 милиона евра) за њену изградњу. А Народно позориште је скучено јер у њему делују драма, опера и балет. О томе како сачувати постојеће концертне просторе док се не реализују нови и ко ће све наћи своје место под кровом Београдске филхармоније упитали смо Зорана Ерића, композитора и ректора Универзитета уметности, и Љубишу Јовановића, флаутисту, професора и првог човека ансамбла „Камерата Сербика”, са којим су наступали Бочели и Павароти.

– Наравно да је могуће реновирати и пренаменити било какав простор и прогласити га концертним. То међутим није прави пут, јер се реновирањем можда гаси пожар, умањује проблем, санира акутна „упала”. Ако се већ мора ићи тим путем реновирања онда је прва концертна дворана о којој ваља размишљати Дом синдиката, каже ректор Зоран Ерић.

А о новом здању Београдске филхармоније наш саговорник додаје:

– Увек причамо о некој помоћи, али никада не говоримо о правој инвестицији када је реч о уметничкој музици. Зато је изградња нове концертне дворане на атрактивној локацији, ма коме год она била намењена, изванредна вест по себи. Онда долазе друга питања: за кога се она гради, могу ли још неки или сви користити ову дворану, а не само Београдска филхармонија која се наводи као власник – корисник новог простора итд. Нипошто немојмо одустајати од идеје да се нешто ново, лепо и корисно за музику направи.

Флаутиста Љубиша Јовановић сматра да је Београд једна од ретких светских метропола која током 20. века није изградила достојни концертни простор и наглашава да „ниједна дворана не може бити власништво само једне институције, ма како се звала. Може бити само опште добро, универзалне намене и вишезначне функције за различите прилике.”

– У исто време је потпуно јасно да се не може добити суштински трајни и идеални пројекат на конкурсу, за награду од свега 9.000 евра! Тако је и нови пројекат БФ у ствари „сиротињски” и никако се не може тврдити да ће за улагање од 30 и више милиона евра имати идеалне услове достојне великих европских и светских дворана. Постоје само две опције: или ће се направити универзални пројекат за симфонијске и оперске догађаје, попут оног у Пекингу (што далеко надмашује 50 милиона евра), или ће се за суму од 5 до 8 милиона евра приступити озбиљној реконструкцији Дома синдиката у коме би се адаптирао простор за 1.600–1.800 посетилаца, што задовољава потребе Београда, истиче Јовановић.

О другим дворанама у граду наш врсни флаутиста наводи да је Коларац „врхунска дворана за камерну музику, у светским оквирима, храм музике који мора опстати уз озбиљну помоћ државе. Сава центар је захваљујући изузетном ангажовању запослених успео да премости потребу за симфонијским звуком и већим аудиторијумом у оквиру Београда. У случају пажљиве реконструкције, отклањања плишаних столица и дебелих тепиха, као и додавањем дрвене шкољке на сцени, може бити у најмању руку квалитетна дворана попут Фестшпиле у Салцбургу”.

Љубиша Јовановић сматра да се морамо прилагодити реалним могућностима државе у којој живимо и да не сме бити дилеме да ли ће и ко спонзорисати нове клавире или реконструкције дворана. „Нови пројекти, скупи и готово недостижни могу се правити само са врхунским архитектама признатог, светског нивоа, да би добили своје право оправдање. А то кошта у најмању руку десетоструко више од предвиђене суме. Крајње је време да се уметници окупе око универзалног, заједничког става који води изласку из дубоке кризе у којој се музичка уметност у Србији налази. Без сала, инструмената, менаџерских агенција, промоције домаћег стваралаштва, материјалних средстава и одговарајућег статуса, налазимо се у слепој улици из које нема излаза.”

На тему улагања у Коларчеву задужбину ректор Ерић констатује да је „Коларац акустички, а и по много чему другом, најподобнија концертна дворана у Београду. То је непобитна чињеница. Просто немам речи којима бих описао стање у које је ова угледна установа доведена. Па, убили су „Југоконцерт”, сада се то чини и са Коларцем! Има ли томе краја? Хоће ли се наћи неко ко ће умети да објасни одговорнима шта то раде и где ће нас то одвести? Ако се некоме чини да се у институцијама не ради добро и да може боље онда нека се то и учини. Немојте рушити, затварати, растеривати људе који годинама са добрим намерама и сјајним резултатима раде. Не може се лако саградити старији и лепши итд.... Па коме то још није јасно!

И на крају о томе какав би третман уметничка музика код нас требало да има Ерић, наш врсни композитор, појашњава:

– Волео бих да уметничка музика има исти третман као у Аустрији, Француској или Немачкој. Не може? Добро, можда би било довољно да музика код нас има исти третман као нека позната спортска друштва. Њихови милионски дугови и трошкови покривају се без много запиткивања и размишљања. Одлично је што се обећава да ће за изградњу зграде Београдске филхармоније бити издвојено више од 30 милиона евра. Ваљало би наћи још толико и уредити нешто или направити још нешто ново. Ето, то би био један од добрих исхода, каже Ерић.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

djordje petrovic
Vidim da se pominju orgulje u Domu sindikata. Za njihovo dovodjenje u svirljivo stanje je potrebno jos koje milionce, jer su neupotrebljive, osim kao ukras. A dom sindikata je odlicna sala, samo je treba prilagoditi za koncertni prostor i tu bi imalo dosta da se preuredi, al nije nemoguce.
Igi
Molim vas,Kolarac je mali,neudoban za publikun i premali za zvuk velikog simfonijskog orkestra,jednostavno prevazidjen. Dom Sindikata je veliki,ruiniran ,sa divnim orguljama,tako da potencijal postoji. Ali je vlasnistvo komplikovano i nemoguce resiti.I verovatno bi cela rekonstrukcija zgrade kostala vise nego pravljene nove.I opet,to bi bio kompromis koji ne bi bio na nivou nove zgrade sa modernim resenjima i izuzetnom akustikom. Sava centar je kongresna sala,takodje u loshem stanju,i nije koncertna dvorana ni po cemu.Sterilna i hladna,akustika nula.Opet sirotinjski komprosmis.Ne moze da se poredi sa Lisinskim u Zagrebu,a otprilike su iste generacije.Tamo je neko imao pameti,ovde nije niko. Beogradskoj filharmoniji,( i Beogradjanima) treba nova,izuzetna,atraktivna sala za veliki orkestar,da bi i filharmonija ,a i gostujuci orkestri ,imali adekvatne uslove za svirku,a publika da uziva kako treba u koncertima klasicne muzike. Ceo ovaj projekat BF treba podrzati,a ne sabotirati.
@stokicu, ne ponavljaj se
Ovaj isti komentar vec je bio u Politici o nekoj drugoj temi. Stokicu, procitaj tekst pa komentarisi.
zoran stokic
Samo jedan primer o "skrajnutosti" klasične muzike. Ono što je postigao Đoković u tenisu postigla je naša Marjana u baroknoj operi. Ali gle "slučajnosti" za nju u nas niko nije čuo i ako je alt Marijana Mijanović osvojila sve svetske scene. Sarađivala je sa najvećim majstorima barokne intrepretacije našeg vremena – sa Vilijamom Kristijem, Emanuel Aim, Fabiom Bjondijem, Markom Minkovskim, Filipom Herevegeom, Reneom Jakobsom, Žan-Kristofom Spinozijem... i ansamblima kao što su Les Arts Florissants, Europa Galante, Les Talents Lyriques, Venice Baroque Orchestra, Le Concert D'Astrée, Les Musiciens du Louvre … bila je u postavama, Hendlove: Alcina, Giulio Cesare, Rodelinda, Orlando, Vivaldija, Monteverdija... Umesto da je Marjana jedan od uzora našoj deci (profesionalizam, stručnost, moralnost – sinonimi Zapadnog građanskog društva) njima su uzori turbo-folk zvezdice (muzike, kulture, politike) – neprofesionalizam, laicizam, kraduckanje - znači, sinonimi Zatvorenog despotskog društva).
Ivan
Red bi bio da i NBG dobije neku kulturnu ustanovu. Vidim da se cenjenim umetnicima gadi da prelaze reku , navikli da im radno mesto bude tu ispred nosa. Sto se mene tice samo je sagradite , ako oni nece naci ce se ko hoce da je koristi.
zoran stokic
Koliko će u Srbiji biti otkrića i kreacija - svih vrsta - u nauci, tehnici, zanatstvu, umetnosti i kakav će kvalitet života u njoj biti zavisi od duha (naše) kulture. Naše tzv patriote, ratujući već 27 godina s političarima zapadnih zemalja, imaju za cilj, izgleda, da iz naše kulture sistematski izbacuju elemente zapadne kulture, uprkos pogubnoj činjenici da to našu decu i zemlju direktno vodi u intelektualnu zaostalost. Plemena su razvijala jednodimenzione muzičke strukture, metričko-ritmičku komponentu. Sve civilizacije do pojave renesanse stvarale su različite dvodimenzione muzičke strukture, koje su se temeljile na metričko-ritmičkoj i melodijskoj komponenti. Od XII do XV veka plod evropske kreacije, pored metoda empirijske nauke, bile su i trodimenzione muzičke strukture (tonalna muzika), a što znači da se ritmu i melodiji pridružuju i izraženi harmonijski elementi. Hendlov, Zelenkin, Vivaldijev, Bahov, Ramoov... trodimenzioni zvuk zazvučao je i u delima Njutna,.Darvina, Gedela...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.