Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изложба „Јасеновац – право на незаборав“ од сутра у Њујорку

Цртеж Драгана Јеловца

Поводом 75 година од оснивања Јасеновца, у Њујорку ће сутра, 27. јануара, на Дан холокауста и Дан Св. Саве, бити отворена изложба која је најављена као највећа поставка о Јасеновцу приређена икада у иностранству. Изложбу „Истина о Јасеновцу – право на незаборав”, на којој ће бити изложено 180 паноа са текстовима Међународне експертске групе историчара, 25 скулптура вајара Љубише Манчића и Катарине Трипковић и 21 цртеж сликара Драгана Јеловца, аутентични предмети Меморијалног центра Доња Градина и књиге о овој тематици, организовали су Институт за холокауст из Израела и Институт за Јасеновац из Њујорка, уз подршку министарстава спољних послова Србије и Израела. На поставци ће до 30. јануара бити изложена грађа из архива Израела, Немачке, САД, Италије, Норвешке, Републике Српске, Хрватске и Србије.

Тим поводом у Њујорку борави српска делегација од 23 члана чији је шеф Владимир Божовић, саветник премијера Владе Републике, а чланови Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине РС, преживели логораши, 15 научних истраживача, два амбасадора Уницефа и наши уметници.

Директор Међународне експертске групе историчара за припрему 180 паноа изложбе је проф. др Гидеон Грајф, главни историчар холокауста и експерт за Аушвиц Института за холокауст „Шем Олам” из Израела, а изложбу ће отворити редитељ Емир Кустурица, уметнички директор изложбе, амбасадор Уницефа, директор Андрић Института и потписник Меморандума о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице и дијаспоре.

Катарина Трипковић: Надвладана бол духом (Фото Вукица Микача)

У суботу, 28. јануара, биће отворена научна конференција „Историјска радионица – Јасеновачки magnum crimen” на којој ће као председавајући говорити проф. Грајф, а копредседавајући биће: Кустурица, Бери Литучи, професор историје на Медгар Еверс колеџу у Њујорку и оснивач њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Кнут Флувик Торесен, историчар из Осла и истраживач Центра „Симон Визентал” у Израелу и проф. др Драгана Радојичић, директор Етнографског института САНУ.

Подсетићемо читаоце на сам процес припреме овако велике изложбе. О намери да се одрже комеморативне манифестације у Њујорку јавност је упозната у јулу 2016, током предавања проф. др Гидеона Грајфа у Андрићевом институту у Вишеграду, као и на Филолошком факултету у Београду, где су присуствовали представници Народне скупштине Србије и Јасеновачког одбора Светог архијерејског Синода Српске православне цркве.

Уследило је потписивање Меморандума о разумевању између Андрићевог института, Института за холокауст из Тел Авива, Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУ у Министарству спољних послова, у присуству министра Ивице Дачића и др Алоне Фишер Кам, амбасадора Израела. Један од следећих заједничких корака је организовање светске конференције о холокаусту и геноциду у НДХ, која ће бити одржана у априлу у Андрићграду.

Шестог октобра у Народној Скупштини РС уследио је хиринг (јавно слушање), први у историји српског парламента о заштити културе сећања на Јасеновац, у којем су учествовали историчари и борци против расне дискриминације из седам земаља, удружења логораша, дипломатски кор и посланици.

Координатор пројекта српско-јеврејске академске заједнице и дијаспоре „Јасеновац-75-Њујорк”, др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, том приликом указала је да о НДХ треба да говоре историјске чињенице светских архива и експерти, „јер око НДХ и Јасеновца не сме да постоји сукоб две регионалне историографије које воде рат сећања о јасеновачким жртвама”. Проф. Грајф је том приликом рекао да је тешко поверовати да је Јасеновац чак и данас прилично непознат у међународним круговима, упркос његовом великом значају за историју холокауста.

„Посебност овог логора за истребљење (Јасеновца) произилази из два разлога. Први разлог је тај што је по методама ликвидације био суровије губилиште него Аушвиц. За Аушвиц – Биркенау карактеристична је индустријализација убијања у гасним коморама и крематоријумима, као и систематичност са којом је на хиљаде људи – пре свега Јевреја – депортовано и ту убијено. Начини убијања у Јасеновцу су били потпуно другачији у погледу практичног спровођења. Читајући сведочења неколицине преживелих, стичемо утисак да је Јасеновац чак много дијаболичније и ужасније место него Аушвиц. Други и још важнији аспект који чини Јасеновац и његове жртве толико значајним јесте и чињеница да је то био једини логор те врсте у коме су се масовна убиства одвијала у потпуности без уплитања и учешћа немачких трупа, есесоваца и других снага. Ово је јединствени део историје холокауста, јер је то логор који је изграђен, основан и контролисан само од стране усташких власти, а који је, наравно, био прихваћен и добио подршку од стране нациста Немачке”, рекао је тада професор Грајф.

Изложбу о геноциду и холокаусту у НДХ-а реализовао је њујоршки Институт за Јасеновац који у том граду већ 15 година организује годишње конференције о овом логору. Град Њујорк је, подсетимо, једини инострани град који је донео званичну одлуку да се 22. април, Дан пробоја јасеновачких логораша прогласи за Дан Јасеновца (Jasenovac Remembrance Day), који се обележава сваке године од 2005. године у Њујорку.

Парк холокауста у Њујорку једини је инострани меморијални парк у свету где постоји споменик Јасеновцу који је подигла српска дијаспора. A централна комеморација Међународног дана холокауста обележава се у Уједињеним нацијама сваког 27. јануара, па отуда и помен јасеновачким жртвама у Њујорку, који ће бити обележен и у седишту УН, као и у Парку холокауста, у присуству српске и јеврејске дијаспоре.

Поводом њујоршке изложбе свој став изнео је и Василије Крестић, академик и председник Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Крестић оцењује да је изложба заснована на међународним актима, избалансирана и политички промишљена. Додаје да цитирање иностраних извора на овој изложби доприноси објективности и указује да је реч о поставци која је правовремена, доприноси заштити наших спољнополитичких интереса и чува културу сећања на српске жртве у НДХ.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosav Popadic
Nebuloze ovoga ''Radomira'' su bolesne tlapnje. Kako bi jedan bugarski monah na praznik Velike Gospojine 1219 mogao postati prvi arhiepiskop autokefalne srpske pravoslavne crkve koja do toga dana uopšte nije postojala? Kakvog biinteresa mogla imati bugarska pravoslavna crkva da formira autokefalnu srpsku pravoslavnu crkvu? Neshvatljivo je da ljudi i danas nasjedaju na takve besmislice. J
a
@Vida Kад су 41-45 усташе превазишле све монструме.није им сметао број жртава.Лубурић се хвалио "да су побили више Срба него турци за 500 година".А колико се одмакло,показује миса за Павелића,споменици усташама,називи улица по њима,....
Vidovdan
Pozdravljam ovu i sve druge inicijative kojima je cilj da svetu prikazu teska stradanja srpskog naroda, nepravde i zverstva koja su se nad njim cinila u daljoj, ali i blizoj proslosti. Mi Srbi, nazalost, mozemo da skrenemo paznju svetske javnosti na sopstvena stradanja jedino ako i kada se neko ko ima ekonomski, politicki ili istorijski interes angazuje za to. Drago mi je sto Jevreji i Izrael u ovom slucaju imaju zajednicki cilj i interes sa nama. "Demokratska" Hrvatska, na srecu, ipak nema toliku moc da od sveta sakrije i falsifikuje ovaj sramni, zlocinacki deo svoje iztorije (nazalost, ima ih jos u hrvatskoj "slavnoj" povijesti). Nasi susedi uporno optuzuju Srbe za sve i svasta, ali sposobnost samokritike, gledajuci sa istorijske distance, nikada nisu imali. Naprotiv. Mogu S. Mesic i njegove hrvatske kolege da lupetaju koliko hoce. Od hrvatskog sramnog pranja svojih krvavih ruku mnogo vecu tezinu i odjek imaju reci dr.Gideona Grajfa da je Jasenovac bio surovije gubiliste od Ausvica.
slobodan
Hvala organizatorima ove izlozbe,ucesnicima i umetnicima i naravo piscu ovog iscrpnog teksta.
Vida
Broj zrtava ubijenih od ustasa nije utvrdjen i bolje je ne navoditi nekredibilne cifre sa pet nula na kraju. Evo cifara koje komentatori navode : Vladimir Kos : preko 700 000, Marko 2 : preko 1 000 000, Mirkula : 700 000, Maro Somic : 80 000, Dzangrizalo : 800 000, Boban Filipovic : 800 000, Aleksandar Petrov : 1 000 000, Aleksandar Tosic : samo u Jasenovcu 700 000, Istine radi 700 000. Osim toga, onaj ko daje cifre, treba da navede izvor. Inace, izgleda neozbiljno.
Milica Gužvić
Srboljub Živanović,član ekipe sudskih antropologa koji su vršili (1964.) iskopavanje i proučavanje masovnih grobica žrtava hrvtaskog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu i Donjoj Gradini, posle toliko decenija je obelodanio izveštaj komisije 1992. a drugo izdanje knjige "Jasenovac" 2012, u Londonu - prevedena kod nas i izdata u izdavačkoj kući Pešić i sinovi - potvrđuje 700.000 žrtava (samo iz ove dve masovne grobnice)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.