Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прела у Банатском Карађорђеву

У селу у којем је рођено највише лекара постоје обележја солунцима и Че Гевари, мада је краљев барјак деценијама таворио у земљи. Постоји и позоришна трупа са сталним репертоаром
Позориште на прелу: с представе „Одумирање” (Фото Ђ. Ђукић)

Банатско Карађорђево – Од Божића до Светог Саве одржавају се Карађорђевачка прела. Та дешавања мештани негују да би задржали традицију и обичаје донете још из старог краја – из Лике. Из истог разлога академски сликар Љуба Кокотовић сакупио је импресивну колекцију преслица. Као и све остало, прела су модернизована, а у последње време на њима наступа и локална глумачка дружина. Ове године извели су комад „Одумирање”. Ваљда неће бити као у представи.

Љубо Кокотовић, својевремено најпопуларнији Карађорђевчанин, можда један од наших највећих графичара, завршио је високе школе у Београду и Бриселу. Излагао је с Пикасом, Далијем Мироом, о чему сведоче пожутеле позивнице и каталози. Стигао је до париског џет-сета и друговао с Аленом Делоном. Кажу да се он први у Банату појавио у фармерицама. Онда се напрасно вратио у родни крај и све до пензије предавао ликовну уметност по сеоским школама. Кад се кандидовао за националну пензију, то му је била отежавајућа околност.

– Како сеоски учитељ може да добије тако нешто? – рекли су му, а да нису ни дошли до места у биографији где се набрајају светске галерије у којима је излагао. Од свега што је видео, а шта су обасјавала светла метропола, Љуби су била преча прела у Карађорђеву. – Док сам био дете, из прикрајка сам чезнуо да се што пре ухватим у коло.

Само што је стасао, отишао је у свет да учи школе, али је у њему остала та чежња за прелом на којем су жене преле вуну на преслицама. Зато је дуго сакупљао те исцифране дашчице за које тврди да су их некада у Лици израђивали момци и поклањали девојкама. У неко доба ноћи преље би престајале с пређом и онда би се до јутра играло коло. Сликар је сакупио више од 200 преслица. Свака је по нечему посебна и свака има своју причу.

На овим модернијим прелима често се приређују и саветовања о здрављу. Тако је пре неки дан др Недељка Бошков, познати зрењанински онколог, била домаћин скупа на којем се говорило о карциному. Говорила је и др Даница Грујчић, афирмисани лекар и универзитетски професор. То да сељаци у зимским данима крате време и причама о здрављу није нимало чудно. Поменута докторка Бошков девојачки се презива Наранџић и рођена је у овом селу. Медицину су завршила 22 мештанина рођена између два светска рата, још 25 оних рођених после Другог, а лекари су постали и тридесетак оних чији су преци из Карађорђева. Да се не говори о другим високошколцима. То Личани из Баната воле да истичу.

Њихови преци стигли су преко Америке. Кад су отишли из Лике у печалбу отуд су се одазвали на позив да приступе српској војсци и борили се у чувеним биткама. После рата награђени су земљом у Банату и ту су подигли село. Мада махом монархисти, велики број сељана одазвао се 1941. на позив Комунистичке партије да приступе партизанима. У НОБ их је страдало 279. У сеоском музеју постоји барјак којим је краљ даривао Карађорђево за учешће у Првом светском рату. Поклон је деценијама био закопан у земљи. Карађорђевчани су га 1941. сакрили да га не открију Немци. Међутим, после рата нису смели да га откопају – од комуниста. Тек касније су се осмелили, партијска чврста рука је попустила и застава, која је за мештане права драгоценост, сада се налази тамо где јој је место – у музеју. Данас у селу постоје обележја посвећена и солунцима и партизанима, а у главној кафани на зиду виси слика Че Геваре. Својевремено је ово село обилазио амерички амбасадор. У њему је живело највише Американаца у држави. Кад су се доселили у Банат, њих 157 је имало америчко држављанство.

Данас је Карађорђево специфично и по сталној позоришној трупи. Играју преко целе године, а годишње имају по пет-шест представа. Играју и представе за децу. Уочи овогодишњег Светог Саве извели су драму „Одумирање”. Они дају огроман допринос да овде људи остају да живе, да Личани овде не одумру, као што се то, скоро, догодило у старом крају.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милица Јеремић
Живи били добри људи. Све вам се добром вратило.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.