Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је Југославија изгледала новинару Њујорк тајмса 1986.

Илустрација (Фото Танјуг)

ЗАГРЕБ - Јосип Броз Тито је ујединио зараћену земљу и постигао много у области образовања, индустрије и привреде, али није успео да створи дуготрајно осећање националног јединства, писао је 1986. године новинар „Њујорк тајмса” Фергус М. Бордевич у тексту о Југославији тог доба.

Када је Тито преминуо 1980. године, након више од три деценије на челу нације, свет му се поклонио, а велики број светских лидера дошао је на његову сахрану, подсећа лист.

Тито је добио велику подршку Запада због отпора и пркоса Стаљину 1948. године, док је са друге стране, уживао и велику подршку Истока због оданости идеји међународног социјализма, а имао је и подршку земаља у развоју због своје улоге у Покрету несврстаних.

У Југославији, Тито је био врховна икона нације, готово митолошка појава. Ујединио је зараћену земљу, постигао много на подручју образовања и индустрије, институционализовао систем радничког самоуправљања, који су југословенски комунисти сматрали есенцијом правог социјализма, наводи се тексту Њујорк тајмса.

Ипак, како се оцењује, Тито је подбацио у стварању дуготрајног осећаја националног јединства и сврхе у Југославији. Лидери југословенских република били су више заинтересовани за интересе својих властитих република, него за нацију као јединствену целину.„

Шест година након Титове смрти, сукоби и љубоморе, који су били потиснути под титоистичким митом, испливали су на површину, објавио је њујоршки дневник у тексту из 1986. године додајући да је Југославија тада била поприште сукоба национализама, религије у успону, економског хаоса, бирократске парализе, плуралиста који желе да раставе једностраначку државу и неостаљиниста који се боре против њих.

Иако је службено било забрањено критиковати Тита, управо је његова политика крива за невоље земље. У раним седамдесетим годинама, његове чистке либерала и иноватора из Комунистичке партије оставиле су трага, оцењује амерички новинар.

„Да је Тито умро крајем шездесетих, отишао би у историју као много већи човек. Након тог времена, кочио је реформе”, наводи он коментар једног београдског интелектуалаца који је остао анониман.

Југославија је 1986. године била на раскрсници а већина њених проблема била је повезана са економијом, наводи аутор.

Југославија је тада дуговала 20 милијарди долара страним банкама и владама, па је била међу најзадуженијим земљама, незапосленост је износила 17 одсто, што је тада била највиша стопа у Европи, док је стопа инфлације скочила на 85 одсто годишње. Од 1980. до 1986. године, када је текст писан, стандард живота пао је за 30 одсто.

Неефикасност и апатија достигли су запрепашћујући ниво. Према проценама Запада, четвртина, од шест милиона запослених у јавном сектору, је непотребни вишак.

Сваког дана 700.000 радника налазило се на боловању, а 600.000 прослављало је празнике, док су они који су се појављивали на послу радили у просеку 3,5 сата дневно.

Југословенски службеници су за актуелну ситуацију кривили су цене нафте и стране владе. „Сви су им криви, осим њихове верзије социјализма. Чињенице говоре другу причу - западне банке финансијски су помагале југословенској економији годинама”, пише у тексту који је пренео Индекс.

Чак су 1983. године спасили земљу од банкрота хитном позајмицом од шест милијарди долара, а 1985. су извори из Бона и Вашингтона уверавали југословенску премијерку Милку Планинц да постоји политичка потпора за нове кредите.

У темељима југословенске економије налазило се Титово радничко самоуправљање, идеалистички програм који је у пракси подбацио, те није остварио зацртана обећања. Менаџери су се бирали по идеолошком кључу, а не по стручности.

„У име етничке аутономности, Тито је препустио одређивање економских политика владама појединачних република. То је довело до тога да је свака република доносила одлуке у властитом интересу, а да се превише пажње посвећивало земљи као целини. Такав је систем довео до сукоба, конфузије и неучинковитости”, писао је Њујорк тајмс.

Једина права „национална” југословенска институција био је Савез комуниста који је окупљао два милиона чланова југословенске Комунистичке партије. У свакој појединачној републици, партија је контролисала инструменте власти и имала моћ управљања слободом говора и мишљења у тим друштвима.

Чак су и ти комунисти били подељени између регионалних лојалности, и конфликата између реформиста и конзервативаца, а децентрализација и економска стагнација довели су до буђења старих националних љубомора.

Срби за невоље Југославије кривили су богатије Хрвате и оптуживали их за себичност, Хрвати за исте невоље оптуживали су Србе и прозивали их због хегемонизма.

Имућни Словенци су се жалили како су сиромашни, Косово и Македонија бунари без дна за финансијску помоћ, а Македонци су се жалили да им Срби и Мађари из Војводине продају жито у иностранству.

Од свих етничких сукоба у Југославији, аутор посебно истаче сукоб косовских Албанаца који су тада, како наводи, чинили 77 одсто популације те покрајине и имали највишу стопу наталитета у Европи.

„Националисти међу њима траже властиту југословенску републику за себе или право да се одвоје и придруже Албанији”, писао је новинар Њујорк тајмса.

Како је приметио, у Југославији, земљи у којој су три велике религије уско везане уз етничке традиције, национализам је често измешан са религијом.

„Најснажнији савез религије и национализма налази се у Хрватској. Хрватски националисти крећу се од либералних реформиста до комуниста, који су љубоморни на политичку моћ Срба, као и од католичких прогресиваца до терориста који можда имају и фашистичке корене. Међутим, све их уједињава једна ствар - сумњичавост према Србима”, приметио је Бордевич – преноси Танјуг.

Коментари81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Teca Peca
Bio sam jedan od onih koji je nziveo u to vreme.Ne znam gde se setao doticni gospodin i gde je ispijao kafu i crpeo mudrost, ali evo nekoliko cinjenica da ga ubijemo u glavu im da kazemo da laze: 1Point No.1-- vecina Jugoslovena je radila ili bila u inostvatstvu a oni koji su bili u penziji imali su dobre penzije- 2.Point No.2- Svako je imao pravo na stan i besplatnu zdrastvenu zastitu i skolovanje.Svaka kuca imala je gomile zaliha lekova i nista mije placala.Studiralo se besplatno. 3.Point No.,3-- Vecina je dobero zivela cesto odlazila na ruckove i vecerinke i cevape porodicno,Sada niks. 4. Malo je bilo nezaposlenih.Seljaci na selu su lepo ziveli i jeli slaninu sa pet prsta a ne kao u ratu " samo sa dva prsta sto kaze Djole u njegovoj pesmi.. al se dobro jelo!!!" 5.Svi su isli na more i vozili Fijate, kojinsu nas lepo sluzili. 6.Bili smo mirni i postovali se a sada?? GO BACK HOME YANKEE AND LIE FOOLS NOT US!! A DANAS?? Kupujemo pasulj na 100 grama salame ne 50 grama, glad i beda..
petar
Ili jednostavno receno - mi smo obicna bagra.
Sinisa
Odavno nisam procitao ovako kompleksnu i tacnu analizu naseg drustva iz tog vremena. Novinar koji ga je napisao zasluzuje svaku pohvalu i pokazuje kakav kapacitet ljudi radi u New York Times. Svaka cast.
Леон Давидович
Има бројне поруке овај чланак , а једна од тих порука свакако је и та како је социјалистичка привреда неспособна и како је једини излаз прелазак на капиталистичку либералну привреду. Треба мо ли то обкашњавати. Па ето доказа свуда око нас.
Кокошка или јаје
Ко је први најбоље су обележили Американци. "Смокинг ган" је најтачније решење. Али нико неће да истражује. Али није све, или скоро ништа, у национализму. Може свака нација да тврди да је најбоља. Неке и јесу у самом врху. Али проблем је кад национализам пређе у шовинизам а најтрагичније у расизам (Хитлер). Дакле нико нема храбрости да каже зашто Американци и у последњем зрнцу песка Самое имају националне интересе. Али када преузму улогу светског полицајца настају невоље. А проблеми Срба и Хрвата су настали још у 8. веку када је Цетина престала да буде природна граница између српских и хрватских племена. И када је Карло Велики заувек разбио заједништво племена ако га је икада и било.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.