Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Утиче ли сукоб два Доналда на Србију

Још није јасно да ли ће се нарушени односи ЕУ и САД у блиској будућности окончати интересном нагодбама или је реч о стратегији конфронтација на више фронтова, сматра Радмила Накарада
Доналд Трамп и Доналд Туск (Фото Ројтерс)

Два Доналда сада укрштају копља. Туск, председник Европског савета, упозорава да Трамп представља претњу Европи колико и Русија, Кина и радикални ислам, те да Европљани треба да се држе једни других. Претходно је нови председник САД оценио да је ЕУ постала инструмент Немачке и да ће је после Велике Британије напустити и друге земље.

Различите су оцене тог дуела: по једнима, реч је о озбиљном сукобу Брисела и Вашингтона, по другима, прерано је за такав закључак, мада ни они не поричу да су односи САД–ЕУ „на испиту”.

С обзиром на то да се у овом тренутку не назире исход тог великог геостратешког комешања на релацији Брисел–Вашингтон, није могуће ни прецизно рећи како ће се то одразити на Србију и западни Балкан, из чијих се углова Америка, иначе, посматра као неко ко стоји иза најважнијих европских потеза, а Унија се рве и са сопственим тешкоћама.

Недоумицу, пре свега, изазива чињеница да је нова америчка администрација тек устоличена, па се тачно и не зна њена спољна политика. Иако, рецимо, Дејмон Вилсон, извршни потпредседник Атлантског савета САД, тврди да неће бити заокрета према Балкану, ипак се не може пренебрећи и то да се Ивица Дачић, шеф српске дипломатије, у четвртак срео с Рексом Тилерсоном. И то само дан након што је нови шеф Стејт департмента положио заклетву, и пренео му наду да ће нова администрација показати веће разумевање за Србију него оне раније.

„Још није јасно да ли је на делу краткорочна тактика војно-финансијске фракције, елите коју представља Трамп, те да ли ће се нарушени односи ЕУ и САД у блиској будућности окончати интересном нагодбама или је реч о стратегији конфронтација на више фронтова и с блиским савезницама, суседима, трговинским партнерима, све у функцији обнављања моћи САД”, сматра Радмила Накарада, професорка ФПН-а. Уколико се покаже ово друго, унутрашње, регионалне поделе и заплети ће се појачати, глобална сцена ће се узбуркати.

„То значи да би последице неминовно обухватиле и Србију”, истиче Накарада, уверена да „мера преливања негативних последица зависи од јачине наше унутрашње кохезије”.

„Уколико наставимо пут (само)периферизације, распродајом свих кључних ресурса развоја, неравномерном расподелом цене транзиције у складу с неолибералном догмом која производи драматичне социјалне поделе, изостанком владавине права, оштрим унутрашњим политичким поделама, тешко ћемо пронаћи пристојне одговоре на нову рунду изазова, а лако ћемо изнова постати монета за поткусуривање, плен за све геополитичке аспиранте. У додатно суженом маневарском простору, наше опције ће се свести на изнуду а не на рационални избор”, упозорава она.

Зоран Миливојевић, каријерни дипломата, с друге стране, мисли да би у случају кидања садашњих веза Вашингтона и Брисела европска перспектива и процес приступања ЕУ добили другу димензију.

„Ушли бисмо у ситуацију у којој можемо да рачунамо на стагнацију”, каже и наводи да би, прво, овде јачале евроскептичне снаге, а у другом плану била би политика проширења, „јер би се Европа тада више окренула себи и тражила простор да регулише своје трансатлантске односе”.

Ако би, дакле, дошло до „повлачења” ЕУ с овог простора, сви су изгледи, мисли он, да би се ишло на билатералне односе и тада би се „према нама пројектовали интереси који из тога произлазе, рецимо специфично немачки или специфично турски интереси”.

„ЕУ наставља да гради свој идентитет на сукобљавању с Русијом, на САД, а, како најављују, и с Кином и радикалним исламом. Међутим, поставља се питање шта ће онда остати од те ЕУ”, истиче, с друге стране, Слободан Јанковић, из Института за међународну политику и привреду, оцењујући да бриселска бирократија и Немачка, посебно, сада преузимају неолибералну палицу од САД и да Немачка настоји да Унију претвори у неку врсту федерације, а Туск је један од заговорника тог правца.

Балкан је, према његовим речима, једина тачка где ЕУ има какав-такав спољнополитички оквир и настојаће да овде задржи некакав утицај. „Међутим, он ће се смањивати урушавањем саме ЕУ. Ако Србија веже своју судбину за ЕУ, она ће морати да се сукоби и с Русијом и с Кином и да остане у сукобу с Америком”, упозорава Јанковић.

Упитан како би се договор између Америке и Русије одразио на Србију, одговара да ту нешто ипак зависи и од нас. „Ако ми и даље будемо себи поставили ЕУ као приоритет, онда Србија може само да настави да губи”, његов је став.

Уколико би ослабила моћ ЕУ на Балкану, Јанковић сумња да би једна сила могла да преузме примат на овом простору, јер „Балкан је био и поново постаје простор преламања интереса више великих и регионалних сила”.

Међутим, Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, није сигуран у то да ће доћи до сукоба САД и ЕУ о којем се сада прича, јер је њихово партнерство „сасвим природно”.

„Односи САД и ЕУ суштински неће утицати на односе Србије са ЕУ, с обзиром на то, наша земља има зацртане услове које треба да испуни према Споразуму о стабилизацији и придруживању и Преговарачким оквиром ЕУ. За неке промене које се нас тичу мораће да прође много времена, јер западни Балкан није приоритет ни ЕУ ни САД”, наглашава Ђукановић.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dijaspora Düsseldorf
Najveca snaga jedne drzave obrazovanost sto omogucuje Razvoj vizije inovacije deje sa kreativnim Ostrvanjima glob. Know how s u svim segmentima svakid. zivota jedne zajednice! Gomila oruzja bez razvijenog gospodarstva (na bazi g. n. Faktora)nije velika sila a to pak znaci da EU I USA daleko su veca sila nego Rusi i Kinezi(Rusi ugl.sa prirod. bogatstvom bez razvijene Konsum industrije a Kinezi sa " Boflim proizvodima" nisu opasni za Demokratski svet! zato je glupo (kuriozno ) pribl, NATO-a Rusk, granicama sto izaziva nepotrebno samo napetosti nista drugo! Bolje bi bilo da Amerikanci nestanu iz EU!
Драгиша
Не разумем та два Доналда какве везе имају са Србијом ? Не разумем зашто ауторка овог чланка меша Србију у сва та препуцавања између САД и ЕУ која је америчка творевина. Гурати Србију ту између, зашто ? Једино да буде длака у супи. Потпуно непотребно.
rajko ostojic
Vrlo jednostavan odgovor. EU i SAD kroje Srpsku sudbinu vec odavno a u tome bi moglo doci do neke promene ako se i njihovi uzajamni odnosi promene.
rajko ostojic
Vrlo jednostavan odgovor. EU i SAD kroje Srpsku sudbinu vec odavno a u tome bi moglo doci do neke promene ako se i njihovi uzajamni odnosi promene.
Sead BGD
Имам питање за "каријерног дипломату", како се тачно сада називају интереси ЕУ који се овде пројектују, ако не Немачки интереси, само су "маскирани" бриселском бирократијом. Немачки интереси се овде пројектују од пада берлинског зида, тако је и дошло до распада СФРЈ. Људи схватите, вратили смо се на политику 19ог века и све стране поделе важе. Балкану ће бити добро ако се успостави еквилибријум између Руса, Немаца и Турака. Из те перспективе, улазак у ЕУ је само јуриш под Немачку капу, а знамо шта Немци заправо, историјски мисле о нама. Сви еуро-фанатици који су помислили да је уједињена, де-нацификована, Немачка превазишла своје империјалне дечије болести, силно се варају. Па забога инострани намесник у Босни је Аустријанац, о чему тачно причамо?
rajko ostojic
Brate Sead BGD, prava steta sto svi Srbi nemisle tako kao ti!!! Svaka cast na perfektnom i 100% tacnom komentaru.
rocco
Mislim da ce Tramp da mu udari cvrgu i zalepusku ili kako kazu Ameri da mu kick ass i razresi dilemu onih koji ne vide razliku izmedju Predsednika Najvece Sile na Svetu i nekog levaka.
артиљерац
Између ова два Доналда постоји једна велика разлика.Трамп је ИЗАБРАНИ Председник САД,Туск је В.Д. Председника европског савета,прилично неформалног тела,на чије се чело долази политичком трговином,уступцима и компромисима,не изборима.Што би се у Босни рекло:Поставило га.Туску је децембра 2016 истекао мандат,па је сад В.Д.пошто није направљен дил ко ће га заменити.Приликом постављања,2014,имао је снажну подршку Ангеле Меркел,због свог немачког порекла.Додуше,шушка се да је тај деда,Немац, био нациста.Али,Боже мој,нико није савршен.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.