Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Џаба економска теорија и програми, кад нема пара

Требало је само чути неке од присутних на скупу који раде у државним установама: „Да је лако бавити се приватним послом у Србији и ми бисмо отворили фирме”
Уместо отпочињења сопственог бизниса, млади би више волели да раде у јавном сектору: скуп у организацији Друштва економиста Крагујевца (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Расправа на економском скупу у Крагујевцу, у организацији Друштва економиста Крагујевца, одржана у петак, ишла је у два смера: од тога да млади и образовани људи „једноставно морају” да покрену свој посао, до тога да је у Србији „готово немогуће” започети било какав посао.

Председник Друштва економиста Крагујевца, декан Економског факултета у овом граду Петар Веселиновић назначио је проблем који се, како је рекао, тиче „рецидива прошлих времена у главама младих људи”, упозоривши да четири од пет његових студената који су пред дипломирањем кажу да би највише волели да раде у јавном сектору: у некој општинској или градској администрацији, у Пореској управи, у јавним предузећима...

– Србија у 2017, после готово тридесет година транзиције, улази са око 1,6 милиона запослених, а више од половине, њих око 820.000, ради у јавном сектору, иако добро знамо да је приватни сектор кичма сваке националне економије...

С друге стране, речено је да млади људи, чак и кад имају добру идеју, тешко могу да дођу до почетног капитала због тога што су им недоступни „извори финансирања”, што је еуфемизам који људи из политичког и економског естаблишмента користе када неће да се замере банкама.

– Нудимо многобројне програме и саветодавну помоћ за оне који желе да се баве приватним послом, али на терену и даље примећујемо много проблема: слаб приступ изворима финансирања, парафискални намети, бирократске баријере... Све то отежава пут онима који су у почетној фази пословања – рекао је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, напомињући да је ситуација данас ипак боља, будући да се отвара много више фирми него што се затвара.

Иначе, тема овог скупа, првог које организује младо Друштво економиста Крагујевца, била је „Како подстаћи приватно предузетништво у Србији”. На скупу је говорио и амбасадор Немачке Аксел Дитман. Уважени гост је рекао да у Србији има 350 немачких фирми које запошљавају око 35. 000 људи, као и да су оне до сада инвестирале 1, 8 милијарди евра у нашој земљи. Указао је на значај образовања, пре свега дуалног.

– „Вакер Нојсон” је трећи по величини произвођач грађевинских машина у Немачкој. Драго ми је када сам чуо да овде у Крагујевцу има добру сарадњу са Политехничком школом – казао је Дитман.

Осим што је подсетио на позитивна макроекономска и фискална кретања и обавезу да „порез морају сви да плате”, председник Фискалног савета Србије Павле Петровић је указао и на проблем о коме се мало говори. У питању су јавна предузећа, али не државна чији су дугови познати, већ локална јавна предузећа попут неког градског „Водовода и канализације”.

– Јавна предузећа и на локалном нивоу представљају велики проблем, јер примају значајне субвенције и одвлаче средства – објаснио је Петровић, сугеришући да прави економски раст не може да почива на „обичној потрошњи”.

Током транзиције, у Крагујевцу је без посла остало 40. 000 људи, рекао је градоначелник Радомир Николић. Када се од тога одузме око 5. 000 радника које су запослили „Фијат”, његови кооперанти и нека друга предузећа, долази се до правог броја незапослених у овом граду. То је, дакле, око 35. 000, док је овдашња филијала Националне службе за запошљавање евидентирала 22. 500 незапослених. Реч је, заправо, о статистици која „више сакрива, него што открива”, како је то рекао један од присутних економиста.

И уопште, на овом скупу је било много занимљивих кулоарских коментара који се нису могли чути у јавној дебати, попут оног да је „све ово јалова расправа”, пошто банке у Србији „не дају кредит ни онима који су запослени, камоли онима који тек нешто хоће да раде”. Или, како је лако Бриселу и САД да се боре против економске кризе „кад могу да штампају новац”. У ствари, требало је само чути неке од присутних на скупу који раде у државним установама: „Да је лако бавити се приватним послом у Србији, и ми би отворили фирме”.

Економски факултети и институти, надлежна министарства, разгранати коморски систем Србије и разноразне државне агенције нуде сијасет економских теорија и разноразних програма за отпочињање сопственог посла. У нашој земљи је присутна и Европска банка за обнову и развој која је у овдашњи приватни сектор, према речима Горана Радојевића, менаџера ове финансијске институције, до сада инвестирала 19 милиона евра. Ипак, како је наглашено, нама недостају предузећа средње величине.

– Има у Србији малих и микро предузећа, али шта у европским и светским оквирима значи 50 запослених. Наше тржиште је мало, а ко хоће да извози, мора да уложи у технологију. Опет долазимо на терен банкарства. Зато, можда, и не треба да чуди што је у једном мањем месту у Србији, на наше питање чиме би желели да се баве, 65 одсто младих испитаника дало кратак и јасан одговор: „У општинској управи”. То свакако треба да нас забрине – поручио је Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља.

Своја пословна искуства представиле су две крагујевачке фирме средње величине – „Милановић инжењеринг” и „Сунце Маринковић”, а неки од учесника овог крагујевачког скупа биће присутни и на Копаоник бизнис форуму – „српском Давосу”, који се ове године одржава од 8. до 10. марта.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Male zemlje i globalizacija
Srbiji ne treba puno, treba joj jedna-dve grane industrije da se dovedu na svetski nivo i to bi bilo dovoljno za citavu zemlju. Jednostavno ne mozemo praviti sve i biti dobri i svemu. Ako bi mogli postati jedan od vecih proizvodjaca namestaja u Evropi bilo bi dovoljno za citavu zemlju. Tako da po mom misljenju Srbija treba da nadje industriju ili dve u kojima moze da se bori na svetskom nivou ubaci svoje najpametnije klince u tu industriju i bori se na svetskoj sceni. Mala zemlja nemoze imati 5 jakih industrija, dvije na koje cemo fokusirati najpametnije su dovoljne.
Раде
лепо је господин Карталовић приметио да бирокраде тачно знају у каквој је позицији свако ко приватно ради и ствара доходак „Да је лако бавити се приватним послом у Србији и ми бисмо отворили фирме” . Који је однос радника у производњи, пензионера, бирокрадије и незапослених био пре 26 година, када су дошли ,,експерти,, да нас воде у светлу будућност ка шведском стандарду брзим пругама, и који је данас тај однос. Ко погледа годишњаке СЗС видеће да су радници у непосредној производњи готово десетковани (има их 10 пута мање), од стране елите предводника (једни те исти), усвојено је начело да смо странац зна како добро пословати тако да ко је домаћи ако већ није на некој позицији боље да оде негде где боље цене рад.
Zlatko
Retko ko od ovih ljudi koji su učestvovali na ovom skupu, a posebno dekan i gradonačelnik, su ikad u svom životu zaradili novac baveći se nekim biznisom, tako da je besmisleno slušati šta oni imaju da kažu. Svako ko ima poslovnu ideju i jaku želju da je ostvari, to će i da uradi, problem je baš u ovima sa ovog "foruma".
slobodan
Ovaj tekat me podstakao da javno dam jednu inicijativu.Fijat ima prilicno visoke zalihe gotovih auta.Standard gradjana nizak.Bankarski krediti(autokrediti) i dalje su skupi.Tri strucna coveka mogu da organizuju Fijatu prodaju na otplatu za 5 godina koji je optimalni rok.Kamatna stopa 3% realno pozitivna( Stopa inflacije ili rasta cena na malo plus 3)Cenu auta smanjiti za 10%(jer je inace previsoka).Na cenu dodati kasko osiguranje za 5 godina sa vinkulacijom u korist Fijata.Tako formirana cena je osnovica za obracun kamate po metodi ,na ostatak duga godisnje sa kapitalisanjem i izracun mesecne rate.Dodatno obezbedjenje je rucna zaloga u korist prodavca auta koja se automatski brise isplatom zadnje rate..Sve ovo mogu da rade tri mlada strucna coveka opremljena laptopovima ,od kojih jedan zna bankarstvo,drugi zna osiguranje i zaloge i treci zna komercijalne poslove.Uz ovaja system moze da se ukljuci recikalazno umanjenje cene za ustupanje starog auta Fijatovog.Padaju zalihe garantovano.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.