Гласаче јуре и по Јутјубу

Усред снимка концерта бенда „Ганс енд роузис” на „Јутјубу” заорило се – „Боже правде”. Нису то Аксел Роуз и Слеш довели хор на бину да изведе химну Србије, већ је у паузу између две песме „утрчао” предизборни спот Вука Јеремића. Озлојеђена оваквим, како каже, маркетиншким насиљем кандидата Вука Јеремића, драматуршкиња Биљана Србљановић је на „Фејсбуку” предложила свима да инсталирају апликацију за блокирање реклама.

Али, колико год људи да кликне на линк за преузимање „Ад блока”, који је притом поделила на свом профилу, чињеница је да поједини кандидати који су и пре „стартног пуцња” најавили учешће у трци за Андрићев венац, увелико на интернету хватају залет за предстојећу кампању. Њихов мотив да као лакмус-папир за пропаганду користе „Јутјуб” и друштвене мреже не потиче само од тога што, према Републичком заводу за статистику, скоро две трећине домаћинстава у Србији поседује интернет прикључак, већ и зато што, како каже Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета, према подацима „Гугла” и „Фејсбука”, из Србије долази више од четири милиона корисника ових сервиса. На све то, цена онлајн оглашавања пред толиком, потенцијално огромном циљном групом, готово је багателна у односу на „традиционалне медије”.

„Тренутно је између 2.000 и 5.000 евра довољно за целу кампању на друштвеним мрежама и ’Јутјубу’ за месец дана. На основу заступљености његових реклама и спотова, процењујем да се у тим границама тренутно креће и Јеремићев трошак на месечном нивоу. Али, кад је реч о политичком маркетингу, много је важније како људи уопште перципирају политику. У том смислу, странке се првенствено фокусирају на своје симпатизере, затим се обраћају неопредељенима и тек напослетку политичким опонентима, мада управо они највише коментаришу њихове активности на интернету”, истиче Варагић.

У том смислу, Јеремић је изузетак, јер користи типично корпоративну стратегију у настојању да се обрати што већем броју корисника.

„Његова генерална циљна група су сви пунолетни грађани. Он примењује такозвану класичну брендинг стратегију, везану за позиционирање компанија, с намером да људи дознају да је он ту. Али, у случају политике, ефекат може да буде другачији него у привреди, јер људи могу небројено пута да виде неког политичара у реклами а да не гласају за њега”, наводи Варагић.

Да интернет у Србији не може сам по себи да донесе искључиву корист на изборима, доказује на примеру Покрета „Доста је било”, који је, ако изузмемо напредњаке, вероватно највише „разгазио” тактику обраћања бирачима посредством друштвених мрежа.

„Пред изборе 2014, ДЈБ је био изузетно присутан на интернету, јер није имао много пара, али није прешао цензус. Тек кад су пред изборе 2016. активностима на интернету придружили класичну кампању од врата до врата, одласке у градове и разговоре с грађанима, ушли су у парламент”, истиче Варагић.

Тада је покрет Саше Радуловића уједно натерао Цвијетина Миливојевића да се, како каже, угризе за језик. Јер, овај политиколог и директор агенције „Прагма” до прошлогодишњих избора је мислио да интернет кампања не може видљиво да промени опредељење бирача. А онда је ДЈБ постао најјача опозициона опција после Српске радикалне странке.

„То се десило пре свега захваљујући интернет кампањи, која је показала да ’онлајн’ активности могу да допринесу одређеном повећању процента гласова. Кад говорим о интернет кампањи, подразумевам комбинацију редовних канала комуникације, попут портала или званичних сајтова, затим друштвене мреже и најзад ’герила маркетинг’ попут искакања реклама на ’Јутјубу’”, каже Миливојевић.

Он налази два разлога за експанзију оваквог оглашавања на српској политичкој сцени.

„Пре свега, код нас још није на неки начин озакоњена та џунгла кад је реч о интернету. Зато неки садржаји који су неприхватљиви за новине или телевизије с националном фреквенцијом тамо могу да се мање или више некажњено појаве. Осим тога, грађани све више за дневну дозу информисања користе портале традиционалних медија у скраћеној варијанти или алтернативне интернет садржаје науштрб новина, радија и ТВ-а”, закључује Миливојевић.

Очигледно је и сарадницима Вука Јеремића добро познато да интернет јесте нужан, али не и довољан начин кампање, па су његови „онлајн” спотови заправо снимци с актуелних наступа овог кандидата широм Србије. У изјави за „Политику” Јеремић каже да је морао да се фокусира на интернет кампању јер је „већина традиционалних медија недоступна антирежимским кандидатима”.

На питање да прокоментарише спекулације појединаца и медија који тврде да је већ потрошио између 1,3 и два милиона евра на кампању, он одговара да ће све његове активности бити финансиране „искључиво из домаћих извора, без било којег тајкуна”.

„Реч је о малим прилозима великог броја добронамерних људи. Нећу откривати њихова имена пре него што закон налаже, да им не бих цртао мету на грудима. Мислим да је кључно питање да ли владајућа партија користи државне ресурсе за своје политичке активности и да ли су поједини медији грубо инструментализовани и у функцији блаћења нережимског кандидата”, каже Јеремић.

За разлику од њега, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, осим присутности на „Јутјубу”, отворио је и посебан твитер налог на којем обавештава јавност о активностима у својој председничкој кампањи. Драган Варагић, ипак, сматра да је тај потез „бесмислено арчење ресурса”.

„Шешељ већ има веома праћен налог и нема потребе да отвара нови. Такође, ’Твитер’ није нарочито важан за кампању, сем у комуникацији с медијима, коју он, опет, може да оствари посредством постојећег налога. Шешељ за наш лист каже да је нови твитер налог био предлог људи из интернет тима СРС-а.

„Ја имам свој налог са скоро 20.000 пратилаца, али то су твитови које искључиво ја пишем. Нови твитер налог је више информативног карактера, за обавештавање о томе шта спремамо и шта је било и није нешто што бих нужно ја писао и постављао, већ би се то радило у склопу кампање”, објашњава Шешељ.

Он каже и да ће СРС имати већи број спотова на интернету, као и да су радикали већ присутни на свим друштвеним мрежама.

„Већ освежавамо и мој и страначки сајт, и то ће све за који дан бити спремно. Изгледа да је интернет најјевтинији начин оглашавања, а може имати велики ефекат”, сумира Шешељ.