Подршка чланству Србије у ЕУ 47 одсто

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 47 одсто грађана Србије гласало би за, њих 29 одсто би гласало против, 15 одсто не би гласало уопште, док девет одсто не зна шта би одговорило на ово питање. Ово је резултат истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, које је крајем децембра 2016. спровела Канцеларија за европске интеграције.

Најновије испитивање показало је да је подршка чланству у ЕУ порасла у односу на јун исте године (када је било 41 одсто за учлањење), али и да је више оних који се противе уласку земље у ЕУ (с обзиром на то да је шест месеци раније 24 процента анкетираних било против).

И овога пута је, заправо, изнова потврђено правило које се исказује кроз редовна, последњих година шестомесечна, истраживања канцеларије: када је Брисел наклоњенији Србији и грађани су расположенији за чланство у ЕУ.

Пре два месеца ЕУ је, сетимо се, донела одлуку о отварању два нова поглавља са Србијом, 5 и 25, али је с пролећа прошле године, па све до јуна, постојала хрватска блокада поглавља 23, о правосуђу и основним правима, које је, уз поглавље 24, отворено тек у јулу (после испитивања јавног мњења које спроводи канцеларија). У јуну прошле године забележена је (као и у децембру 2012) најмања подршка чланству – 41 проценат.

У децембру 2015. године „за” чланство у ЕУ је, рецимо, било 48 одсто анкетираних. Тада су отворена прва два поглавља са ЕУ, 32 о финансијском надзору и 35, о нормализацији односа Београда и Приштине. 

Највећа подршка чланству у ЕУ од 2002 – од када Канцеларија за европске интеграције спроводи ова истраживања – била је новембра 2009, у време када су Србији укинуте визе. Чак 73 одсто грађана је у то време рекло да би подржало чланство, а само 12 процената је било против.

И најновије истраживање је, иначе, показало да је подршка грађана реформама, као и ранијих година, веома висока. Од укупног броја испитаника, 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије. А реформу здравственог система, реформу правосуђа, борбу против корупције, реформу образовног система и реформу пољопривреде препознају као најзначајније.

Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност владе за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.

Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар. За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).

Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, недовољна информисаност грађана огледа се у томе што 25 одсто испитаника верује да је Русија највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, што није у складу са чињеницама.

Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015. године, ЕУ и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе. Са овим податком је упознат 21 проценат испитаника. Исти проценат изјаснио се за Кину, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената. У овој анкети, рађеној према стандарду Евробарометра учествовало је 1.054 испитаника старијих од 18 година.