За Србију важнија лука Констанца од Бара

Пољска бродарска компанија OTC Logistics једина је недавно доставила понуду на тендеру за продају 30 одсто акција црногорске луке Бар. Пољаци ће, уколико тендерска комисија да зелено светло, за 7,1 милион евра добити скоро трећину највеће луке јужног Јадрана, у коју планирају да уложе још 17 милиона у наредне три године, а обећавају повећани обим претовара робе за 70 одсто већ у првој години.

Само годину дана раније премијер Србије Александар Вучић  најавио је да би у 2016. години Србија, заједно са одговарајућим партнером, могла да купи ову црногорску луку. Премијер је тада истицао да нам је лука Бар потребна из неколико разлога, због смедеревске „Железаре” али и да је „добро да имамо луку ако хоћемо да извозимо пуне производе, а не само сировине”.

Време када је премијер најављивао ту могућност процене српских економиста говориле су супротно. Овај посао сматрали су ризичним и неисплативим због лошег стања пруге Београд–Бар, слабе искоришћености капацитета барске луке и немогућност да у њу пристану велики бродови.

На исто су упозоравали и када су српски привредници још 2010. најављивали да, у конзорцијуму окупљеном око „МК комерца”, намеравају да купе више од половине акција луке Бар. Тадашњи министар саобраћаја Милутин Мркоњић био је највећи заговорник идеје да Србија преко Бара изађе на море.

Ни луку Бар, али ни у последње време често помињану албанску луку Драч, стручњаци данас не виде као посебно стратешки важне за Србију у односу на неке друге луке у окружењу. Иако министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре тврди да по свим проценама Драч „има већи потенцијал од Бара”. Највећи домаћи увозници користе хрватске луке због железнице којом је пребацивање робе не само финансијски исплативије него нема потребе за претоваром, за разлику од пруге Београд–Бар где је контејнерски превоз ограничен.

– Чак и уз улагања које у луци Бар најављују Пољаци питање је да ли би за Србију она могла да постане значајнија. Када је реч о луци Драч тамо је ситуација, такорећи, полупиратска. Са њима послује мали број озбиљних бродара иако кажу да се развија – каже Марко Поповић, сарадник Саобраћајног факултета у Београду.

Ако се већ говори о куповини или концесији у неким од великих лука за Србију сматра, стратешки је важније да се позиционира у оквиру највеће румунске, црноморске луке Констанца или словеначког Копра.

Поповић истиче да за превоз расутог терета (на првом месту житарица) лука Констанца за нас нема алтернативу јер је транспорт баржама Дунавом најјефтинији вид превоза. Предности Констанце су то што је она и морска и речна лука, има велику дубину и добре морске, речне, железничке и друмске везе.

Промет између Србије и Румуније, преко луке Констанца десет година заредом је у порасту. Прошлогодишњи биланс је око 5,4 милиона тона робе, што је за пет одсто више него у 2015. Преко Констанце извозимо житарице у Иран, Ирак, Египат, Италију, Либију, Шпанију, Кипар, Јужну Кореју... А увозимо минерално ђубриво, со за путеве, фосфате (за комбинат „Прахово”) руде гвожђа за смедеревску железару која и преко ове луке транспортује и своје готове производе. Али Констанца све више важи као сабирни центар за житарице, због чега важнији лучки оператери раде на повећању складишних капацитета за ову врсту робе. Главна препрека је што на Дунаву не постоји редован контејнерски сервис до Констанце, односно превоз контејнера хладњача које се такође транспортују посебним баржама. 

– Дунав је, економски, најисплативији за транспорт. Али и даље је недовољно искоришћен. Недостаје директна контејнерска линија. На томе се ради последње две године али за сада нема решења – каже Владан Мишић, представник луке Констанца у Србији. Постоје технички проблеми, додаје, али је већи то што и даље нема свести међу привредницима да је контејнерски саобраћај будућност. Посебно за житарице које се у свету увелико транспортују контејнерима јер током класичног превоза баржама губе на квалитету и крајњој цени. 

Лука Ријека, такође, има велику транспортну важност за Србију али и све државе у региону које немају излаз на море. Посебно у контејнерском саобраћају због близине, добре путне инфраструктуре и велике конкуренције међу превозницима. Преко ње увозници транспортују робу из Кине, тропско воће банане, цитрусе, замрзнуто месо, рибу…

– Између 65 и 75 одсто свих контејнера који су у промету кроз Србију иду од или ка овој луци. Учешће српског терета у луци Ријека је око 50 одсто. То значи да смо и ми за њих стратешки изузетно важни – каже Марко Поповић. Преко барске луке превози се око 20 одсто робе, а остало је распоређено на луку Копар и Солун.

Лука Ријека, као и Копар, последњих година претендују да се боље позиционирају ка средњој Европи. Јака конкуренција им је кинески бродар и лучки оператер „Циско” који је купио грчку луку Пиреј. У 2014. је објављен податак да је лука Пиреј имала већи претовар робе него Ријека, Копар и Трст заједно, што је до тада било незамисливо.