Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ Ј. МАРКОВИЋ, историчар

Пашић и Тито су правили државу по мери светских сила

Такозвани кратки 20. век почео је Првим светским ратом а завршио се падом Совјетског Савеза. У југословенски пројекат, који има скоро исте временске границе, Срби су уложили много, неки би рекли исувише.- Генерације Срба су веровале да ће Југословени постати јединствен народ, макар на мултикултурални, амерички начин. Оно што је Србима изгледало као братски загрљај, другима се често чинило као дављење
(Фото З. Анастасијевић)

Ове године обележава се век од Октобарске револуције, а идуће 100 година од оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије. Та да два пројекта, социјализам и Југославија, обележили су већи део српског 20. века, истиче историчар проф. др  Предраг Ј. Марковић.

Зашто мислите да су то два кључна датума за српску историју?

Највећи историчар двадесетог века Ерик Хобсбаум сматрао је да је такозвани кратки 20. век, почео Првим светским ратом, наставио се Октобарском револуцијом и завршио се падом Совјетског Савеза. Занимљиво, југословенски пројекат има скоро исте временске границе. У оба пројекта Срби су уложили много, неки би рекли исувише.

Ваш колега Коста Николић је у недавном интервјуу „Политици” истакао да је 20. век изгубљен за Србе, окрививши за то владајуће и интелектуалне елите које су стварале Југославију и социјализам. Да ли се слажете са њим?

Ја сам већи оптимиста од мог колеге и пријатеље Косте Николића. Неке земље успевају да потпуно преокрену своју судбину. Тако је пољска историја током већег дела прошлог века изгледала потпуно трагично, а онда се та земља крајем 20. века уздиже као једна од најуспешнијих држава у транзицији. У историји ништа није изгубљено док судија не свира крај. Само је питање ко је судија.

Сматрате ли да су Никола Пашић и краљ Александар погрешили што су створили Југославију?

Једна од основних предрасуда у размишљањима о Југославији јесте идеја да су Пашић, краљ Александар и сви политичари тог времена јасно разликовали „мало решење” (уједињавање Срба) и „велико решење” (стварање Југославије). Апис је на стрељању узвикивао: „Живела велика Србија, живела велика Југославија!”

Ви тврдите да Апис није био српски националиста, како га данас приказују?

У то време људи, једноставно, не праве разлику између српског и јужнословенског национализма. Тако и вођа „Црне руке”. Многи данас верују да би српска држава била компактнија и одрживија од Југославије. При томе заборављају да од 1912. године Србија није само српска држава. Већ тада, она је у својим границама обухватила велику масу Македонаца, за које се веровало да ће можда постати Срби, и Албанаца, за које се знало да никако неће постати Срби. Осим тога, Пашић је, знајући добро пример Бугарске, стрепео да би независна Хрватска, ма колика била, постала оруђе великих сила против Србије. И на крају, код Словенаца у том тренутку влада одушевљење уједињењем. Хрватске интелектуалне и либералне елите су биле за Југославију, попут Мештровића или далматинских политичара који воде Југословенски одбор. Нико није знао шта мисли хрватски народ, јер, за разлику од Србије, у Хрватској није постојало опште право гласа. Када су хрватске масе први пут гласале у Краљевини СХС, њихов глас је отишао националистима и популистима, браћи Радић.

Да ли су Словенци и Хрвати издали југословенску идеју, злоупотребивши је за коначну самосталност?

Морамо да се запитамо да ли постоји само једна југословенска идеја. Озбиљан недостатак српских политичара био је у томе што нису разумели федералистичке тенденције Хрвата или страх Словенаца да ће изгубити језик и идентитет. Генерације Срба су веровале да ће Југословени постати јединствен народ, макар на мултикултурални, амерички начин. Оно што је Србима изгледало као братски загрљај, другима се често чинило као дављење. Једина (кон)федерација коју су тада познавали била је Аустроугарска. А она је стално трпела кризе због свађа Беча и Пеште. Српски политичари су сматрали да ће ујединити Јужне Словене на основу језика, као што се десило у Немачкој и Италији.

Зашто су потценили утицај религије?

Српска политичка елита је од настанка модерне српске државе скоро потпуно секуларна. Многи интелектуалци су били уверени да је Југославија баш зато добра, јер превазилази верске и цивилизацијске разлике.

Зар су заиста мислили да се Ватикан неће мешати у односе Срба и Хрвата?

Често се заборавља да су творци модерног хрватског национализма, Старчевић и браћа Радић, били изразито антиклерикални људи. То потпуно преклапање католичанства и хрватства је наступило постепено. Са друге стране, и код Срба је постепено превладало становиште да бити Србин значи бити православац, чиме је напуштено начело Вука Караџића: „Брат је мио, које вјере био!” У нашем суседству имамо народ који је превладао озбиљне верске и језичке разлике, три вере и два језика, и створио хомогену нацију. То су Албанци.

Дакле, ви не мислите да је стварање Југославије 1918. године био погрешан пројекат?

Све мале земље тог времена имају преамбициозне територијалне планове. Грци су, на пример, добили део обале Мале Азије, али хтели су много више. И доживели су потпуну катастрофу. У односу на ту грчку амбицију, југословенска држава насељена људима сличног језика деловала је као врло реалан пројекат.

Али, зашто је тај пројекат био неодржив и код краља Александра и код Тита?

Опет заборављамо да је краљевину Југославију уништио Други светски рат. Она је већ почела да се федерализује и без тог страшног братоубилачког рата би судбина државе била другачија. Још ће дуго трајати расправе да ли је ужасан усташки злочин историјски инцидент или нешто што има дубоке корене у односу Хрвата према Србима.

Слажете ли се да тај инцидент, како га називате, превише дуго траје и обнавља се у данашњој Хрватској која је чланица ЕУ, као неоусташво?

Хрватска је дубоко подељено друштво у погледу сећања на Други светски рат. Оно што је проблем јест то да је левичарска, партизанска традиција у Хрватској, неодвојиво везана за Југославију и Србе. Сама идеја Хрватске као искључиво хрватске државе је фашистоидна. Брисањем Срба из своје историје, Хрвати су избрисали добар део своје леве и либералне традиције.

Зашто ЕУ ка којој тежимо има двоструке стандарде када су питању људска права и историјска сећања?

То је у најмању руку чудно. Естонија је постала чланица ЕУ без икакве примедбе, са третманом руске мањине налик на црнце у Јужној Африци у време апартхејда. А што се данашње Хрватске тиче, у Немачкој би политичари робијали за изјаве какве данас дају хрватски дужносници.

Говорили смо о улози других у неуспеху југословенског пројекта. Каква је српска одговорност?

У краљевини, на пример, српски политичари су 20 година одбијали сваки разговор о федерацији, а онда су премијер Цветковић и намесник кнез Павле дали Бановини Хрватској више него што су Хрвати очекивали. Погледајмо косовски пример. Одбијали смо уступке Азему Власију, па нам је дошао Ругова. Обојица данас изгледају као Мандела и Ганди у односу на Харадинаја и Тачија.

Хоћете да кажете да српски политичари и интелектуалци током читавог 20. века не умеју да предвиђају догађаје. Има ли неко ко је изузетак?

Нико не може да предвиди догађаје, али разлика између успешних и промашених државника јесте у схватању светског контекста. Пашић и Тито су правили своје државе у складу са стратегијом великих сила. То су два периода када се опстанак Југославије уклапао у велику светску политику.

Да ли Милошевић то није разумео?

Његов првобитни „грех” је несхватање да је тадашњи социјализам пропао. Сви се сећају анегдоте о изненађењу Михаила Горбачова када му је Милошевић наздравио за будућност социјализма. У време пада Берлинског зида, ми још увек организујемо једнопартијске изборе. Изговор је био, додуше, да се не може уводити вишепартијски систем док се не рећи државно-правни статус покрајина и Србије. У сваком случају, Србија која је деценијама била најслободнији део источне Европе, слободнија чак и од осталих југословенских република, последња је увела вишепартијски систем.

Да ли то значи да ви не верујете у социјализам, а потпредседник сте СПС-а?

Верујем у демократски, модерни социјализам, а не бирократски из оног времена. Мада, када су у питању права радника и социјална заштита, чак је и тај бирократски социјализам био бољи од данашњег дивљег капитализма.

Коментари79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilanS'
Ono,što ovom intervjuu nedostaje po mom skromnom sudu jesu nekolike istorijske činjenice: -sudbinu K. YU i SFRJ određivale su velike sile.U prvom sljučaju Versajskim mirom kad su Francuska i V. Britanija(ali i iz drugog plana SAD) određivale sudbinu malih naroda.Nikako se ne smije zanemariti uloga Vatikana posle 1.sv. rata,formiranje kat.org. "Antemariuma","Opus dei"koje su delovale na razbijanju novoformirane državne zajednice,slično se dešava i u Postdamu posle II.sv.rata, -kad je u pitanju SFRJ,onda se mora konstatovati da je ona bila postavljena na pogrešnom temelju.Aktuelna istoriografija na realitet II.sv. rata na ovim prostorima gleda kao :antifašizam i sol. revoluciju zanemarujući treću komponentu:građanski rat. -KPJ i Broz prave simetriju o doprinosu naroda YU pobede nad fašizmom,ali isto tako učešćem u kolaboraciji prekrivajući državni prostor"ideološkom koprenom",što je apsolutno bilo pogrešno, -radi te činenice II sv.rat nije nikad civilizacijski dovršen-recid.91.
Филозоф
Французи (римо-католици и хугеноти, на пример), Енглези и Немци су се појединачно, сваки за себе клали, док нису створили сваки свој филозофски систем – дакле, поред истог језика, и филозофски чинилац, на супрот верском, уједињујући је. А прихваћен, па одбијен Конкордат, прихваћен, па одбијен Тројни пакт ?, . . .
студент
'''za studenta'' Ви би сте да се свађате али ја не . Ја само желим да нешто научим, зато сам студент. Ја веома пошптујем др Марковића и не пада ми ни напамет да га фалсификујем. Ја сам само сажео оно што је деценијама била тврдња наших историчара . Да је религија у Албанији сасвим ишчилела због забране. А ако хоћете баш да упоредимо речи др Марковића и др Јевтића онда Јевтић баш то негира што каже Марковић, Јевтић тврди да Албанци различитих вера нису научили да живе једни са другима и да се не воле ништа мање него православни , муслимани и катоилици у Босни. И да је зато кренуо талас исламизације. Јер да није како би атеистички комунисти, а све пол партије Албанца, које је Сфрј хапсила биле су такве, сада постали борци исламске државе о чему нас обавештава Нјујор тајмс
Студент
Погледао сам тek сад овај унтервју. И видео једну важну чињеницу Марковић инсистира да су Албанци начинили наднационалну и и противрелигијску државу ујединивши Албанце трију веера. У Додатку о Албанији од пре неколико месеци Мирољуб Јевтић тврди сасвим супротно. Да се три албанске верске заједнице никада нису ујединиле и да јединствена албанска нација не постоји. Односно да постоје три Албаније које су у озбиљном сукобу: муслиманска , римокатоличка и православна. И каже да ће се Албанци исламизовати и уместо да траже велику Албанију до Ниша, као део исламког света, тражити да прогутају целу Србију да би дошли до Беча. Јасно је да је ово најважније питање будућности Србије. Политика је за образивање читалаца далеко важнија од науке. Јер научне студије нико не чита. Ова разлика би морала да се на страницама Политике разјасни. Неко није у праву или Марковић или Јевтић
za studenta
Autor clanka je rekao "У нашем суседству имамо народ који је превладао озбиљне верске и језичке разлике, три вере и два језика, и створио хомогену нацију. То су Албанци." Vi tvrdite da je rekao "да су Албанци начинили наднационалну и и противрелигијску државу." Preovladati ozbiljne verske razlike ne znaci unistiti ih nego znaci ziveti u miru sa onima koji veruju drugacije. U Albaniji protivreligijska drzava? Vi pricate gluposti. Da li vas tamo gde studirate uce da je uvelicavanje i iskrivjavanje tudjih misli, i podmetanje drugima svojih gluposti oblik laganja? Ima dovoljno lazova ovde. Samo ste jos vi falili.
jedan na deset - zar se i to moze?
Jedan od najrealnijih i po cinjenicama najbalansiranijih clanaka po ovoj temi koje je Politika objavila. Hvala Politici na komletnom besplatnom clanku. Veliko osvezenje posle propagandnih kvazi-istorijskih clanaka koje su do sad od vise autora u Politici objavljivani. Na deset propagandnih - jedan neutralan i najbizi nauci. Na deset "patrijota" - jedan razuman i odgovoran. Na deset oportunista - jedan odbio da proda nauku za saku dinara. Tako je i sa komentarima. Verovatno je takva srpska realnost. Prezivecemo i to ... daj boze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.